U Mađarskoj, kao i većini država postostijalizma, liberalna ideja nema mesto koje joj realno pripada, budući da je sistem vrednosti EU zasnovan na principima slobode.
Zbog toga smatram da budućnost pripada liberalima i da će to građani svakako uvideti u Mađarskoj, i to već na predstojećim izborima – kaže u razgovoru za Danas predsednik Mađarske liberalne stranke Gabor Fodor, koji je nedavno boravio u Subotici i sastao se sa rukovodstvom Saveza vojvođanskih Mađara i predstavnicima subotičkog odbora LDP.
Koji politički prostor vaša stranka zauzima u Mađarskoj?
– MLP postoji tek godinu dana, ali je liberalna ideja bila zastupljena u parlamentu kroz neke druge partije, a imala je i predstavnike u vladi Mađarske sve do 2010. Tada su liberali prvi put ostali bez poslanika u parlamentu. Očekujemo da ćemo na nastupajućim izborima osvojiti dovoljno glasova da ponovo uđemo u nacionalni parlament, ali i u vladu.
I u Srbiji su liberali ostali van skupštine. Zbog čega u većini istočnoevropskih, postsocijalističkih zemalja liberalne ideje ne uživaju veću podršku?
– U Mađarskoj su posle promena krajem osamdesetih ove političke ideje bile snažne, ali je početkom 2000-ih počela da jača antiliberalna opcija. Liberali su ipak sve to vreme uspevali da budu deo parlamentarnog života, pa čak i vlasti, izuzev u prošlom mandatu. Kada je reč o ostalim postsocijalističkim i postsovjetskim zemljama, mislim da se u svima njima nakon velikih očekivanja krajem osamdesetih pojavilo razočarenje, te su se levica i desnica udružile i krivca pronašle u liberalima. Međutim, građani Mađarske sada počinju da se bude i uviđaju da se ustvari radi o kršenju njihovih prava i sloboda i o ograničavanju slobodnog tržišta, bez čega ne može biti napretka. I u Srbiji će ljudi to shvatiti – jedino liberalni sistem može doneti boljitak i jednakost među građanima. Danas je već veliki broj građana Mađarske okrenut idejama lične slobode, pravne države, slobodnog tržišta i ljudskih prava, i to će se ispoljiti na izborima.
Kako vidite odnos Srbije i Mađarske?
– Ja sam u razgovorima sa SVM i LDP izjavio da je Mađarska veoma zainteresovana da Srbija što pre i lakše uđe u EU i da će im u tome pomagati. Takođe, naše interesovanje kada je Srbija u pitanju okrenuto je i statusu mađarske nacionalne zajednice u Vojvodini, i mi ćemo svakako pomagati u tome da ona što uspešnije realizuje svoja prava.
Mađarska može biti uzor Srbiji kada se radi o procesu priključenja EU. Koje bi greške Srbija trebalo da izbegne?
– EU funkcioniše na principima slobode i demokratije, i interes Srbije je da što pre usvoji taj liberalno-demokratski pristup. Ti principi EU su osnova njenog sistema, a svaka država ga nadograđuje prema svojim potrebama. Važno je reći da svaka država u tom procesu, kada postane deo Unije, ipak zadržava svoj nacionalni identitet i karakter. Takođe, na osnovu mađarskog iskustva, politički konsenzus oko ključnih vrednosti koje čine evropsku zajednicu je važan. Konkretno, Mađarska dobija sedam puta više finansijskih sredstava od onog koliko ulaže u zajednički budžet. Ali, napominjem da EU ne znači samo novac.
Koje su benefite dobili građani Mađarske od ulaska u EU?
– Za nas je, pre svega, važna mogućnost slobodnog kretanja kroz sve evropske zemlje, i istovremeno mogućnost zapošljavanja na celoj EU teritoriji. Na žalost, zbog krize, otišlo nam je mnogo mladih i obrazovanih ljudi, zbog čega želim da poručim da se Srbija mora za to pripremiti. Takav proces je moguće sprečiti stvaranjem mogućnosti zapošljavanja u sopstvenoj privredi. Državama koje rade na tome EU pruža veliku pomoć.
Srbija sama da rešava probleme
Srbija ima veliki problem sa funkcionisanjem sudstva i korupcijom. Kako EU može pomoći da se ti problemi reše?
– EU ima odlučan stav prema tim pitanjima. Ako postoji imalo sumnje da se radi o korupciji, jednostavno će prekinuti priliv novca iz EU fondova. Srbija to mora sama da reši, ali moram reći da će i članstvo u EU doneti jednu sasvim drugačije funkcionisanje države. Na osnovu vlastitog iskustva, mogu reći da članovi lokalnih vlada imaju redovne susrete sa članovima evropske administracije u Briselu, gde se razmenjuju iskustva i gde ministri dobijaju instrukcije u daljem sprovođenju zajedničkih ciljeva EU. Praktično, kada postanete član EU, svaki pojedinac će osetiti da je istovremeno i građanin svoje zemlje i Unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
