Foto: V. G.Planirani budžet grada Kragujevca za 2023. godinu je 10.547.000.000 dinara, što je povećanje za 10 odstu u odnosu na budžet za ovu godinu.
Prema rečima prof. dr Nenada Stanišića, člana Gradskog veća za finansije, razlog za povećanje budžeta je rast prihoda, naročito poreza na zarade i imovinu.
Međutim, kako ističe, ovo povećanje od 10 odsto je nominalno, budući da su u njega uključene i posledice inflacije.
Povećanjem budžeta za 2023. godinu obuhvaćen je tako i rast cena goriva, struje, gasa i drugih energenata, kao i povećani troškovi smeštaja dece u vrtićima i drugih aktivnosti koje sufinansira grad.
Sve to platiće građani Kragujevca najviše kroz porez na zaradu, ali i na imovinu.
– Porez na zaradu čini skoro polovinu budžeta, a u 2022. zabeležen je i rast prihoda od poreza na imovinu. To je posledica sve veće gradnje u Kragujevcu, ali i većeg poreskog obuhvata stare gradnje. Veliki broj objekata nije bio prijavljen, i dalje ih naravno ima, ali se oni upisuju i tako grad može da oporezuje više kvadrata, objašnjava Stanišić.
Kada govorimo o rashodima najviše novca u narednoj godini biće potrošeno na ulaganje u infrastrukturu.
Za takozvane kapitalne projekte namenjeno je 1,3 milijarde dinara, od čega će najviše novca, 350 miliona biti namenjeno rekonstrukciji Trga vojvode Radomira Putnika.
Za asfaltiranje i održavanje ulica namenjeno je 300 miliona, za izgradnju novih ulica 120, a za rekonstrukciju vodovodne i kanalizacione mreže 230 miliona dinara.
Kao kapitalna investicija za 2023. navedena je i izgradnja potpuno novog igrališta u gradu, ali treba napomenuti da se ova stavka nalazila i u budžetu za prethodnu godinu, ali se sa radovima još uvek nije počelo.
Neki od zanimljivih planova su i izgradnja ambulante u naselju Beloševac, uređenje Vojne bolnice, izgradnja pešačkog mosta preko Bresničkog potoka i rekonstrukcija nekoliko ustanova kulture.
Za plate zaposlenih u javnoj upravi, javno – komunalnim preduzećima i drugim ustanovama koje finansira grad biće opredeljeno 19 odsto budžeta, a veliki izdaci se očekuju i za komunalne poslove.
Tako će grad u 2023. godini samo za javnu rasvetu morati da obezbedi 339 miliona dinara. Od tog novca 300 miliona će biti plaćeno EPS-u za struju i još 39 za održavannje javne rasvete.
Ta stavka u budžetu je značajno veća od prošlogodišnje, koja je iznosila 194 miliona dinara.
– U ovom delu je uračunato poskupljenje struje. Dakle isti kvalitet usluge kao i prethodne godine koštaće nas, zbog inflacije, skoro 150 miliona više, istakao je Stanišić.
Deo u kome se u gradskoj upravi nadaju da neće biti povećanja su komunalne usluge koje obavlja gradsko preduzeće JKP Šumadija.
Za održavanje zelenih površina, čistoće i saobraćajne infrastrukture, kao i za zoohigijenu i uništavanje ambrozije ovo preduzeće trebalo bi u narednoj godini da inkasira 857 miliona dinara.
Veliki udar na budžet, po rečima Stanišića, u narednoj godini biće javni prevoz, koji će biti skuplji za čak 166 miliona dinara nego 2022. godine.
I u ovom slučaju se radi o potpuno istom kvalitetu usluga, dakle bez uvođenja novih linija autobuskog prevoza, a povećanje cene je uslovilo poskupljenje goriva.
Grad će više novca morati da izdvoji i za sufinansiranje boravka dece u vrtićima, ali, pored inflacije, na to će uticati i nešto veći broj dece koji će biti obuhvaćen.
Kao i svake godine stavka subvencija i dotacija je prilično velika, a najviše novca, 776 miliona namenjeno je javnim preduzećima i privrednim društvima čiji je osnivač grad.
Najviše novca iz ove oblasti, po rečima Stanišića, namenjeno je sportu, pa tako čak trećinu subvencija namenjenih javnim preduzećima i privrednim društvima (275 miliona) dobija SPD Radnički.
Dodatnih 100 miliona namenjeno je FK Radnički 1923.
Zanimljivo je da će i ove godine Radio televizija Kragujevac, koja se već šestu godinu nezakonito finansira iz budžeta grada, dobiti 60 miliona dinara, dok je za konkurs za sufinansiranje medijskih sadržaja namenjeno samo 10 miliona.
Ova stavka je izazvala najveće polemike na predstavljanju budžeta, jer su predstavnici nevladinog sektora i novinari tražili od Stanišića da im objasni po kojim parametrima se određuje visina izdvajanja za medijski konkurs.
Predstavnici javnosti su pitali Stanišića i da li se uzimaju u obzir odredne Zakona o javnom informisanju, kojim je definisano da se državna pomoć medijima može dodeliti isključivo putem konkursa, a ne za plate zaposlenih i redovno funkcionisanje, kao što je to slučaj sa RTK.
Član Gradskog veća za finansije Nenad Stanišić je odgovarajući na ova pitanja istakao da je privatizacija Radio televizije Kragujevac u nadležnosti Ministarstva privrede.
– Da li će i kada ona biti privatizovana, to grad ne zna. Za sada se ona vodi kao privredno društvo kojim upravlja grad i kao takvo mi moramo da ga uključimo u planiranje budžeta za narednu godinu, istakao je Stanišić.
U kragujevačkom udruženju Res Publica objašnjavaju da se mediji prilikom planiranja budžeta ponovo ignorišu, jer uprkos rastu prihoda, novac koji se opredeljuje za njih je na nivou nekih devastiranih opština.
– Činjenica da su za sufinansiranje javnog interesa u informisanju predviđena sredstva u sličnom iznosu kao za uništavanje ambrozije možda najslikovitije opisuje odnos lokalne samouprave prema medijima koji nisu pod njihovom “ingerencijom”, zaključuju u ovom udruženju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
