foto (BETAPHOTO/MILAN ILIĆ)Deset dana društvo živi u cunamiju nepotrebnih informacija o nestanku dvogodišnje Danke Ilić, ističe za RTS psihološkinja Ana Mirković. Objašnjava da mediji i tablodi podilaze ljudskoj potrebi za pikanterijama, i da se oni koji su širili teorije zavere nisu zapitale kako se osećaju trudna mama i tata nestalog deteta. Potrebno je da preispitamo na kakvim vrednostima gradimo društvo, smatra Mirković.
Celu Srbiju potresla je vest o smrti dvogodišnje Danke Ilić. Iako je potraga za devojčicom trajala deset dana, izgleda da društvo nije bilo spremno na takvu vest.
Ana Mirković, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla je da zemlja noćas nije spavala posle vesti o ubistvu devojčice, jer su se svi nadali da je živa.
„Nisam kliktala na grozne naslove portala i čitala teorije zavere. Trudila sam se da sebe ne kontaminiram nepotrebnim vestima jer, smatram, to nisu vesti. Deset dana društvo živi u cunamiju nepotrebnih informacija, a svi smo gajili jednu nadu – da je devojčica živa. Sve nas je možda obradovala vest da je viđena u Beču“, priča Mirković.
Sa jedne strane, kaže, građani su se empatisali sa porodicom, ali sa druge bilo je i onih koji su širili teorije zavere na društvenim mrežama.
Lekcije iz „Ribnikara“
Ana Mirković smatra i da ništa nije naučeno iz tragedija koje su se dogodile u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i u Mladenovcu i Orašju, od kojih je prošlo gotovo godinu dana.
„Treći maj je pokazao da mi, kao društvo, nemamo potencijal i kapacitet da se suočimo i kažemo – hajde da vidimo gde smo pogrešili i šta možemo da uradimo bolje. To je individualni proces koji se svakodnevno odvija u svakome od nas. Morali smo da se zaustavimo i preispitamo na kojim vrednostima gradimo društvo“, navodi Mirkovićeva.
Poplava lažnih vesti
Naglašava da je društvo postalo preosetljivo na informacije, jer se brzo dešavaju loše stvari, poput nedavnog ubistva u zatvoru, koje nemamo ni vremena da obradimo.
„Nestala je devojčica i te večeri niko nije spavao. Kao mama sam se pitala gde se nalazi, da li joj je hladno, da li se boji, kako je njenoj mami. Tabloidi su već sutradan imali gomilu informacija, portali su bili preplavljeni lažnim vestima, optuživali smo jednu porodicu koja se nosi sa tako strašnim gubitkom“, ukazuje Mirkovićeva.
Empatija je deo inteligencije
Psiholog objašnjava da se u medijima podilazi ljudskoj potrebi da dobije nove pikanterije i detalje, kao i da većina traga za onim šta suštinski u sebi nosi.
„Ljudi koji veruju da dobro mora pobediti, širiće optimizam i pozitivne vesti. Pokazuje se, nažalost, da bučnija većina traži nešto ružno u ljudima – da su zli, podrozivi, u interesnim zajednicima“, kaže Mirković i dodaje da oni koji su širili teoriju da je porodica kriva, nisu zapitali kako se trudna mama i tata devojčice osećaju.
Ističe da je empatija deo emocionalne inteligencije, koja podrazumeva da razumemo svoje, kao i tuđe emocije.
„Ljudi koji su delili grozne vesti tabloida, nemaju emocionalnu inteligenciju. Kada su nesrećni, zapravo traže tuđu nesreću koja je veća, da bi kompenzovali svoju. Strašno se bojim da naše društvo ne postane društvo neempatičnih“, zaključuje psihološkinja Ana Mirković.
Kako Evropa traga za nestalom decom
Belgija ima posebno traumatično iskustvo sa nestalom decom – slučaj šest nestalih devojčica sredinom devedeset godina, koji se za većinu njih tračno završio, doveo je do reforme policije i istražnih organa. Posle ove krize, nastala je i organizacija Child in Focus (Dete u fokusu), koja se više od 20 decenije bavi problemima nestale i seksualno zlostavljane dece.
Fondacija radi na komplementaran način sa policijom, a u kriznim situacijama je mosti između roditelja i policiije
U Evropi godišnje nestane oko 250.000 dece, a u Belgiji između 1.500 ili 1.800 godišnje, što je oko pet slučajeva dnevno.U više od 90 odsto slučajeva, reč je o bekstvima od kuće koja se pozitivno reše u roku od nedelju dana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
