Da li će gradski prevoz u Beogradu od septembra poskupeti i koliko?

Veća isplata privatnicima, koja je već dogovorena Aneksom ugovora, ali koju ipak moraju da potvrde i odbornici Skupštine Beograda, svakako će značiti veća izdvajanja iz gradskog budžeta za javni prevoz, ali da li će se deo problema rešiti i povećanjem cena karata za putnike, ostaje da se vidi.

Ipak, takva odluka vrlo je moguće, tvrde sagovornici Danasa, s obzirom da je to jedno od „najlakših„ i po gradsku upravu najbezbolnijih rešenja za kojim Grad može da potegne kako bi pokrio rastuće troškove javnog preduzeća koje već godinama drži prvo mesto po gubicima, i ogromnim subvencijama iz Grada, lošem poslovanju i najvažnije, katastrofalnoj usluzi koju pruža građanima.

– U materijalu za narednu sednicu gradskog parlamenta je Aneks ugovora između Grada i privatnih prevoznika gde se naknada privatnicima po pređenom kilometru povećava sa 180 na 200 dinara, što znači da će davanja, subvencije ili usluge po ugovoru iz Grada prema privatnim prevoznicima sada biti veća, a verovatno i prema GSP-u, jer to čest ide u paru. To važi od 1. septembra. Međutim, to i dalje ne znači da će se povećati cene karata za putnike, jednostavno povećava se budžet koji se izdvaja za javni prevoz, a s obzirom da je rečeno da je on ionako prevelik, sigurno se razmišlja i o opciji poskupljenja cene karata, kaže za Danas direktor CLS Nikola Jovanović.

On međutim napominje da tek treba da bude odlučeno da li će se nova cena isplaćivati u potpunosti iz gradskog budžeta, ili će ovo podrazumevati i veću cenu karata za putnike.

– Centar za lokalnu samoupravu se protivi povećanju cene karte za putnike, već smatramo da se održivost javnog prevoza mora ostvariti racionalnijim trošenjem budžeta i povećanjem naplate karata, naglasio je Jovanović.

Natalija Stojmenović, odbornica grupe „Moramo-Za dobar grad“ u Skupštini Beograda i članica Inicijative Ne davimo Beograd, pak smatra da je cena mesečne karte za zaposlene, ali i za druge kategorije previsoka, i napominje da će ta odbornička grupa podržati inicijativu umetnika koju su oni podneli gradskoj Skupštini.

– Naša odbornička grupa će podržati inicijativu umetnika koju su oni podneli gradskoj Skupštini jer smatramo da broj grupa koji ima povlašćenu cenu karata svakako treba proširiti ali pored toga je neophodno da se cena mesečne karte za zaposlene smanji. Ona je previsoka i zahteva prevelika izdvajanja. Grad je dao profit od naplate karata privatniku u ovom slučaju firmi Kentkart. Pokret Ne davimo Beograd kao i naša odbornička grupa je više puta kritikovala taj skandalozni ugovor o JPP koji je Vesić prošle godine obnovio. Umesto ulaganja u GSP, brige za radnike i radnice, poboljšanje uslova za vozače kao i saobraćajne infrastukture i voznog parka, mi konstantno osiguravamo profit privatniku dok rizik snose građani, objašnjava Stojmenović.

Vladimir Pajić, odbornik odborničke grupe „Ujedinjeni“ i član Pokreta slobodnih građana napominje da glasanje za to hoće li poskupljenje prevoza ići na račun građana neće biti jedna od tačaka za raspravu na sednici koja sledi.

– Povećana je cena naknade prevoznicima u skladu sa formulom iz ugovora zbog rasta cena goriva. Naše je pitanje zašto iznos naknade nije padao kada je i cena goriva padala. To košta grad.
Izvesno je da će, nakon predložene zabrane reklamiranja na spoljnim stranama autobusa, cena u budućnosti rasti zbog pada profita prevoznika, ali to ćemo ispratiti i nuditi rešenja u interesu Beograđana, napominje Pajić.

On dodaje da je građanima u interesu „čest, čist, pristupačan i bezbedan prevoz“.

– Ideja da se slobodnim umetnicima obezbedi povlašćeni status prevoza je dobra i o njoj govorimo godinama pa je dobro što će konačno taj problem biti makar delimično rešen. Osnova naše politike je prohodan grad i smanjenje zagađenja a gradski prevoz je tu izuzetno značajan. Beogradu je potrebno više autobusa, bolji uslovi prevoza i pouzdanost i leti i zimi, jasan je Pajić.

Odbornica Zavetnika Marjana Đuričić iznosi stav svoje stranke, da je ključno pitanje to gde se sliva novac od naplate karata i zašto je obnovljen ugovor sa privatnom firmom koja je preuzela taj deo finansija.

– O poskupljenju karata, koje bi možda bilo 10 do 15 dinara, ne možemo napamet da govorimo. Ali je glavno pitanje gde se taj novac sliva, gde idu te pare? Koliko sam upoznata, pošto smo održali par sastanaka ranije, imamo i aktiviste koji su zaposleni u GSP-u pa su upoznati sa svim problemima, taj novac od naplate karata sliva se u privatnu firmu, nekadašnji Apeks. Mi smo za to da taj novac od karata pa i poskupljenja, ide na račun GSP-a, u njohov budžet, a ne privatnicima. Računali smo da će SNS da pokrene to pitanje, da se naplata vrati pod okrilje Grada i GSP-a. Međutim, ta praksa se samo nastavila, odlaskom novca u privatne firme. I to je najveći problem, nije to poskupljenje od 10, 15 dinara toliko strašno koliko ova činjenica, jasna je Đuričić.

Ona napominje da je u razgovoru sa radnicima GSP-a saznala kakve sve probleme oni imaju.

– Oni su bili prinuđeni da podnesu tužbu protiv GSP-a zbog umanjenja toplih obroka. I onda je firma platila troškove advokata, samo da povuku tužbu, pod pretnjom da će u suprotnom radnici koji su tužbu potpisali dobiti otkaz. Pa su jedno vreme stupili u štrajk, Trojica radnika koji su poveli taj protest su suspendovaai i sad se čeka kad se završi suspenzija da dobiju otkaz. Onda imamo deficit radne snage, svi odlaze van zemlje jer nisu zadovoljni uslovima rada. Onda im nadređeni prete ukoliko se bune, menjaju im pogon u kom rade da im što manje odgovara, daju im prvu i treću smenu, da im bude što teže. Tu ima mnogo problema, zato bi svaki dinar bio važan da dolazi u GSP, a ne da se rasipa privatnicima, i to je suštinski problem upravljanja javnim prevozom u Beogradu, navela je Đuričić za Danas.

Socijalisti bez odgovora
Pitali smo i predsednika Skupštine Beograda Nikolu Nikodijevića (SPS) da li će njihova odbornička grupa glasati za povećanje cene prevoza, da li će podržati odluku, ukoliko je bude bilo, da se deo tih izdataka pokrije poskupljenjem karata za putnike, kao i da li njegova stranka takav potez vidi kao dobro rešenje situacije u kojoj se GSP nalazi, ali nismo dobili odgovor.

Grad pokriva dve trećine troškova GSP-a
Grad pokriva dve trećine troškova GSP-a godišnje. Subvencije iz gradske kase svake godine su 16 milijardi dinara, dok od naplate karata GSP dobija sedam milijardi dinara, iznosi podatke Natalija Stojmenović.
– U novom ugovoru koji je potpisan sa firmom Kenkart, u čijem vlasništvu je opet Apeks, njihov profit od naplate karata je smanjen za svega 0,53 procenta, pa sada iznosi 7,91 odsto, što je apsurdno jer je saistem već izgrađen i oprema postavljena, te nemaju nikakvih ulaganja. Takođe, Postavljen im je limit na profit na 900 miliona dinara, špto je praktično kao poklon, jer njihova zarada nikada ne prelazi 80 miliona i nema šanse da taj limit dostignu, navodi Stojmenović.

CLS: Dug dobavljačima sedam milijardi dinara
Dugovanja GSP Beograd dobavljačima dostigla su sedam milijardi dinara u avgustu, od čega je čak 6.4 milijarde preko zakonskog roka. Radi se o rekordnim dugovanjima GSP-a i ona postaju teret oko vrata ne samo za ovo ključno komunalno preduzeće, već i za čitavo funkcionisanje Beograda. „Situacija u GSP-u postaje kritična i apelujem na odbornike Skupštine grada da sutra na sednici razmatraju ovo pitanje kao ključno i prioritetno“, izjavio je direktor CLS Nikola Jovanović.