Da li je „neto nula“ sredinom veka izvodljiv, realan i opipljiv cilj: Šta je pokazao izveštaj Međunarodne agencije za energetiku?

Živimo u svetu koji je za oko 1,2 °C topliji nego što je bio pre nego što je eksploatacija fosilnih goriva uzela maha. Zarad zauzdavanja globalnog zagrevanja i njegovih najrazornijih posledica, čovečanstvo smanjuje korišćenje nafte, uglja i gasa i teži dostizanju neto nultih emisija gasova koji zagrevaju atmosferu.

I to sa konkretnim vremenskim okvirom – do 2050. godine.

Da li je ta nadaleko poznata neto nula sredinom veka nešto što je izvodljiv, realan i opipljiv cilj? Posmatrajući dosadašnji razvoj čistih tehnologija, nedavno objavljeni izveštaj Međunarodne agencije za energetiku (IEA) poručuje da je jeste, ali se prostor za njeno ostvarenje sužava.

Krajnji rok za anuliranje štetnih emisija se približava. Iako iz IEA kažu da se energetski sektor menja brže nego što mnogi misle, transformacija treba znatno da se ubrza kako bi se porast srednje globalne temperature do kraja veka zaustavio na 1,5 °C u odnosu na predindustrijsko doba, prenosi portal Klima101.rs.

„Održavanje cilja o ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5 °C zahteva brzo okupljanje čitavog sveta”, izjavio je Fatih Birol, izvršni direktor IEA. „Dobre vesti su što znamo šta treba da uradimo – i kako to da uradimo.”

Prema njegovim rečima, ovogodišnji ažurirani izveštaj o neto nuli pokazuje put napred. „Ali takođe šaljemo i veoma jasnu poruku: jaka međunarodna saradnja je ključna za uspeh. Vlade treba da razdvoje klimu od geopolitike, imajući u vidu razmere izazova u rukama.”

Stručnjaci ističu da je klimatska akcija u toku ove decenije do suštinske važnosti za to da li ćemo na vreme ostvariti neto nulu, i nude smernice za zemlje: šta je zapravo potrebno da preduzmu kako im klimatski ciljevi ne bi iskliznuli van domašaja?

Najpre, do 2030. globalni kapaciteti obnovljivih izvora treba da se uvećaju sa aktuelnih 3.600 gigavata (2022) na 11.000 gigavata, odnosno da se utrostruče.

Kako se navodi, ovo bi od nadležnih aktera zahtevalo, između ostalog, ubrzavanje procesa ishodovanja dozvola i proširenje i modernizaciju elektromreže, kao i sigurnu integraciju obnovljivih izvora.

Zahvaljujući rekordnom porastu solara poslednjih godina i napretku industrije, dešava se nešto što je pre samo nekoliko godina bilo nedostižno: IEA procenjuje da je solarna energija već sada na dobrom putu da ostvari rast koji je u skladu sa dostizanjem neto nule do 2050.

Paralelno sa razvojem obnovljivih izvora, treba da teče i poboljšanje energetskog intenziteta čime bi se u scenariju neto nultih emisija uštedela ukupna potrošnja nafte u drumskom saobraćaju danas. U praksi bi to izgledalo ovako – poboljšana tehnička efikasnost uređaja kao što su elektromotori i klime, prelazak na efikasnija goriva i efikasnije korišćenje energije i materijala.

Ali realizacijom ova dva poduhvata, ne bismo samo potrošili manje fosilnih goriva, već bismo istovremeno oslobodili manje gasova sa efektom staklene bašte, povećali energetsku sigurnost i unapredili pristupačnost.

Ipak, treba imati u vidu da energetska tranzicija zahteva i dodatne korake, a ne samo združeni rad na obnovljivim izvorima i energetskoj efikasnosti.

Na putu ka budućnosti neto nultih emisija treba da se oslanjamo i na elektrifikaciju energetike što, u suštini, znači zaokret ka električnim vozilima i toplotnim pumpama. Ove tehnologije već sada beleže impresivan napredak, a do kraja decenije mogle bi da nam obezbede čak jednu petinu neophodnog smanjenja štetnih emisija.

Sudeći prema skorašnjem skoku, čak dve trećine automobila koji se prodaju do 2030. moglo bi da se kreće na trenutno nekonvencionalan pogon – struju.

Povrh toga, na mnogim tržištima – a naročito u Evropskoj uniji – toplotne pumpe nalaze se na dobrom putu da ostvare godišnji porast od 20%, kako bi i trebalo u cilju dostizanja neto nultih emisija do 2050.

Iako se u kontekstu gasova sa efektom staklene bašte najčešće govori o ugljen-dioksidu zbog njegovih zabrinjavajućih koncentracija, ne smemo zanemariti ni metan. U atmosferi ga ima oko dvesta puta manje od ozloglašenog ugljen-dioksida, ali ovaj gas ima mnogo veću moć zagrevanja.

S tim na umu, kratkoročno ublažavanje klimatskih promena možemo osigurati tako što ćemo smanjiti oslobođene količine metana u energetici – i to za 75% do 2030.

Signal o hitnosti klimatske akcije ne dobijamo samo u stručnim izveštajima, već i od same planete: iza nas je najtoplije leto u globalnoj istoriji merenja obeleženo rekordnim vrućinama, požarima i poplavama širom sveta.

Ali na zeleniju i održiviju sutrašnjicu ne motivišu nas isključivo poražavajući prizori u jeku vremenskih ekstrema, već i rastuća ekonomska isplativost čiste energije i tehnologija.

Međutim, kako ističe IEA, treba da uhvatimo još jači zamah na polju energetske tranzicije.

„Svi od nas, a posebno buduće generacije, sećaće se sa zahvalnošću onih koji se ponašaju u skladu sa urgentnošću današnjeg trenutka.”