foto: Arsenije Mandić / Danas„Ne slažem se sa idejom da se održi referendum po pitanju GUP-a. budući da to ne može biti pitanje koje se može nametati od strane malobrojnih grupacija. Niko nije razgovarao pre samog protesta o tome“, kaže za Danas Danijela Stojković iz inicjative Dunavac-Šodroš.
Kako navodi, nijedan politički predstavnik nema legitimno pravo da sam, uveče i dan posle protesta, izađe i govori u ime aktivista koji celu priču guraju već dve godine, te da nije sigurna ni u to koliko su te opozicione stranke podnele primedbi i prisustvovale javnim sednicama.
„U redu je da pružite podršku, ali nije u redu da izađete u medije i govorite o referendumu, protiv kog sam zato što će on da izmori i ovako umorne aktiviste. U Novom Sadu pravilnik o referendumu nije usaglašen sa republičkim, gde mora da izađe polovina glasačkog tela plus jedan. To je suviše velika brojka, a dolazimo i do toga da iako referendum donese pozitivne rezultate, Skupština grada nije u obavezi da se na njega osvrne“, dodala je Stojkovićeva
Prema njenim rečima, institucije do sada nisu reagovale ni na sve ono što su do sada podnosili kao pojedinci, organizacije i asocijacije, te da za nju lično priča o referendumu predstavlja „zamazivanje očiju“.
Ona kaže da je GUP usvojen na nelegalan način, uz povredu procedura i niza nacionalnih zakona, kao i povredu okvirne direktive o vodama, koja je krovni dokument EU o vodama, čiji je država Srbija potpisnik.
„Obratili smo se Strazburu, odnosno Bernskoj konvenciji, očekujemo saslušanje 15. i 16. septembra. Naša država još uvek nije poslala zvaničan odgovor, a imali su rok do 15. jula. Za nas je to sasvim u redu Pokušaće da se vade na tehničku vladu, ali to Evropski savet apsolutno ne zanima. Odlična je vest i to što su UN usvojile to da pravo na čistu životnu sredinu postane jedno od osnovnih ljudskih prava“, dodala je.
Stojkovićeva kaže da UN imaju elemente i način na koji se sprečavaju ovakve stvari, te da će u narednom periodu ići tim kolosekom, ali da je ono što se desilo u Novom Sadu bacilo senku na dvogodišnju borbu koju vode aktivisti.
Međutim, i u slučaju da dođe do referenduma koji je najavljen nakon protesta u četvrtak, njegov održavanje je prema brojnim paramentrima sporno, ocenjuju sagovornici Danasa, govoreći o mogućim opcijama.
„Član 90. stav 4 Statuta Grada Novog Sada koji glasi da je odluka koja je putem referenduma doneta jeste ako se za nju izjasnila većina građana sa biračkim pravom na teritoriji Grada koja je glasala, pod uslovom da je glasalo više od polovine ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji Grada. To nije u saglasnosti sa članom 11. stav 1 Zakona o referendumu koji kaže da je odluka na obavezujućem referendumu doneta ako je za nju glasala većina izašlih građana na teritoriji za koju je referendum raspisan“, kaže za Danas advokat Branislav Antić.
Prema njegovim rečima, na taj način Ispada da je na referendumu u Gradu Novom Sadu za uspeh referenduma potrebno da na isti izađe najmanje 50 odsto plus upisani birač, odnosno 165.802 birača i da „za“ zaokruži najmanje 82.902 građana.
Takođe, dodaje da član 90. stav 5 Statuta Grada Novog Sada nije u saglasnosti sa članom 43. stav 1 Zakona o referendumu u pogledu roka u kom Skupština svojom odlukom može da odluči suprotno odluci građana iskazanoj na referendumu, gde gradski parlament posle jedne godine može da donese suštinski drugačiju odluku u odnosu na onu na referendumu, a po Zakonu o referendumu to nije moguće najmanje 4 godine!
„Paradoksalno je da zahtev za održavanje referenduma u Novom Sadu mora da potpiše najmanje 33.160 građana, odnosno najmanje 10 odsto od ukupnog broja upisanih birača, koji je na poslednjim izborima bio tačno 331.602 birača, a što je više nego 30.000 koliko je potpisa potrebno za održavanje pokrajinskog referenduma“, objašnjava Antić.
Na isti način, dodaje, za održavanje referenduma u Gradu Beogradu potrebno je više potpisa, tačnije 160.046, što je takođe 10 odsto od ukupnog broja upisanih birača ali i više nego 100.000, koliko je potpisa potrebno za održavanje republičkog referenduma.
Za organizaciju ovakvog referenduma, pravnik iz YUCOM-a Milan Filipović ističe da je između ostalog potrebno uključiti i političku partiju sa infrastrukturom dovoljnom za sakupljanje velikog broja potpisa, ali da jednu od osnovnih prepreka predstavlja jeste te što po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi postoji obaveza narodne, pokrajinske ili lokalne skupštine da inicijativu građana stavi na dnevni red, ali da ne postoje sankcije u slučaju da se to ne uradi.
Filipović kaže da cenzus koji je postavljen na referndumu od 50 odsto plus jedan od upisanih birača predstavlja „praktično onemogućavnje građane koji su zainteresovani za promene u određenom smeru, da tokom referenduma neposredno vrše svoj suverenitet“.
„Što je veći broj izašlih građana, to je i veći legitimitet, ali kada se stavi ogroman procenat, a ljudi nemaju pristup resursima sakupljanja potpisa, nije sigurno da li će inicijativa u skupštini biti usvojena i nemaju pristup medijima, to predstavlja gotovo nemoguću misiju. Sa ukidanjem cenzusa možda bi postojala mogućnost“, kaže Filipović.
On dodaje da „nije lako napraviti balans, u kom bi se s jedne strane omogućilo da građani na svoj zahtev organizuju referendum ali da sa druge strane ima dovoljan stepen legitimiteta, ali da bi u svakom slučaju, statut Novog Sada trebao biti usklađen sa zakonom, gde je osnovna razlika obaveznost akta koji je usvojen na referendumu.
Milan Filipović za ovakvu situaciju između ostalog krivi nepostojanje jake političke opozicije, iz čega sve posledično sledi, i zaključuje da se zakoni ne mogu posmatrati u vakumu, van društva, te da se i društvo mora menjati jer će se na taj način i zakoni lakše promeniti.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
