Foto: Ivona SimonovićAktivistima za zaštitu životinja nevladine organizacije „Nema nazad“, koji već nedeljama upozoravaju na nereagovanje državnih organa na ubijanje pasa u Smederevskoj Palanci, nije juče dozvoljen ulaz u salu u hotelu Falkenštajner na predstavljanje Nacionalne strategije za upravljanje populacijom pasa. Ulaz im je onemogućen jer nisu bili na spisku za medije.
Na početku konferencije Maja Andrijašević iz Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, rekla je da aktivisti za zaštitu životinja pokušavaju da “miniraju” konferenciju i da su oni svoju priliku za izlaganje imali 16. jula gde su učestvovali. Sa druge strane, aktivisti tvrde da oni zaslužuju da kažu svoju stranu priče jer „jedini koji pravi nered jeste Uprava za veterinu“.
Aktivista za zaštitu životinja NVO “Nema nazad“ Ivan R. Ivanović rekao je za Danas da njima nije dato da uđu jer je Upravi za veterinu cilj da mediji čuju samo njihovu stranu priče.
– Mi iz NVO smo bili na prethodnim radionicama i tada mediji nisu bili pozvani da izveštavaju o informacijama koje smo izložili, dok su sada kada oni prezentuju projekat mediji pozvani, a nama ulaz nije dozvoljen. Nije tačno da smo najavili nerede, mi samo želimo da uđemo i kažemo da Uprava za veterinu ne radi svoj posao, da ne poštuje zakon i da ga nikada nisu ni poštovali. rekao je Ivanović, koji je nedavno štrajkovao glađu ispred Predsedništva zbog masovnog ubijanja pasa u Smederevskoj Palanci.
Andrea Karveli sa Zoološkog instituta u u Toskani, rekao je da je rešenje za suzbijanje populacije napuštenih pasa čipovanje, ograničavanje njihovog okruženja i tagovi sa brojevima telefona.
– Najbitnije rešenje jeste odgovorno vlasništvo svakog čoveka nad svojom životinjom. Azili za pse nisu primarno rešenje, već da treba da se radi na problemu ljudi koji napuštaju svoje pse, rekao je Karveli i dodao da treba da postoji sistem za vraćanje izgubljenih pasa, ali i da se pojača sistem usvajanja pasa.
Prema njegovim rečima, treba osnovati i bolje azile i prihvatilišta i sistemski nadgledati ljude koji se bave uzgajanjem rasnih pasa. Karveli je istakao da je tokom projekta utvrđeno da većina porodica nije svesna obaveza koje sa sobom donosi usvajanje pasa.
Antonio Di Nardo, nezavisni konsultant iz italijanske Veterinarske službe, rekao je da umesto davanja novca azilima za životinje, treba produktivnije usmeriti taj novac ka stepenu udomljavanja iz prihvatilišta, jer bi tako više ustanova bilo motivisano da se što veći broj pasa udomi.
Smatra, kako je rekao, da je većini azila lakše da uspavaju psa jer sterilizacija košta do dve hiljade evra, a adaptacija agresivnog psa i do 3.000 evra. Tvrdi da je najveći problem u hvatanju pasa na ulicama jer i taj proces košta.
Na pitanje novinarke Danasa o pooštravanju Zakona o dobrobiti životinja i poređenju slučaja sa Holandijom gde napuštenih pasa nema na ulici jer su kazne velike, Di Nardo kaže da je problem u samom zakonu.
– U Srbiji je problem što se Zakon o dobrobiti životinja i dalje pravilno ne primenjuje, pa bi pre njegovog pooštravanja najpre trebalo da se pravilno primeni, rekao je Nardi.
Konferenciju su organizovali Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i EU Mreža uz projekat „Jačanje sistema zdravlja i dobrobiti životinja“.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
