Foto: Beta/Dragan GojićTvrdnja španske nevladine organizacije da, između ostalih, i u Srbiji funkcionišu tajne stanice kineske policije koje „ubeđuju“ državljane ove zemlje da se vrate u zemlju i odgovaraju za različita krivična dela, za sada nije prouzrokovala značajniju reakciju domaćih državnih organa.
Jedino ko je reagovao je Pavle Grbović, predsednik Pokreta slobodnih građana koji je najavio da će u skupštinskom Odboru za kontrolu službi bezbednosti čiji je član, tražiti objašnjenje.
Kako je naveo za Radio Slobodna Evropa, postoje indicije i potreba da se pokrene istraga oko toga da li u Srbiji postoje kineske policijske ispostave.
Informacija o ovim ispostavama potekla je od organizacije za ljudska prava Safeguard defenders koja je u izveštaju objavljenom u septembru navela da su biroi za javnu bezbednost iz dve kineske provincije otvorili policijske servisne centre u 21 evropskoj zemlji.
U izveštaju se navodi i slučaj kineskog državljanina po imenu Ksia koji je do oktobra 2018. godine živeo u Srbiji. Njegovu lokaciju je, navodno, identifikovala kineska servisna stanica nakon čega su ga kontaktirali. On je uz posredništvo policije kineske provinicije Kingtian, ubeđen da se vrati u Kinu, gde se suočio sa optužbama za krađu.
Bojan Elek, zamenik direktora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže za Danas da je teško govoriti o legalnosti ovakvog postupanja, dok god je Memorandum o razumevanju koji su potpisali MUP Srbije i Ministarstvo za javnu bezbednost Kine tajan.
– Moguće da je otvaranje ovakvih ispostava deo potpisanog sporazuma, međutim mi to ne možemo da znamo pošto MUP nikada nije objavilo sporazum. Osim što je upitan pravni osnov za potpisivanje takvog sporazuma, on je svakako problematičan iz ugla demokratske prakse, kaže Elek.
Govoreći o konkretnom slučaju koji se spominje u izveštaju Safeguard defenders-a, Elek napominje da je pitanje šta se sve podrazumeva pod “ubeđivanjem”, odnosno da li je tu bilo i elemenata prisile.
– Radi se o nekom ko je prema medijskim navodima 15 godina bio van Kine kako bi izbegao krivično gonjenje i onda promeni odluku nakon što ga na to ubede tokom razgovora. Razumno je postaviti pitanje, kako je on to bio ubeđen, pogotovo kada se uzmu u obzir drakonske kazne koje postoje u Kini, ističe Elek.
Na osnovu potpisanog Memoranduma o saradnji iz maja 2019. godine, uspostavljene su zajedničke policijske patrole srpske i kineske policije. Kako je tada saopšteno, patrole će zajedno raditi u Beogradu, Novom Sadu i Smederevu. Istom prilikom je naglašeno da kineski policijski službenici neće imati policijska ovlašćenja.
Elek napominje da samo postojanje patrola nije problematično, dodajući da slična praksa postoji i u nekim drugim zemljama.
– Te zajedničke patrole nisu bez presedana, posebno su uobičajene u onim mestima koja posećuje veliki broj turista određene zemlje. U Srbiji, osim kineskih turista, sve više ima i kineskih radnika. Međutim, o stvarnim razmerama saradnje policija dve zemlje može samo da se nagađa, jer sporazum i dalje nije dostupan javnosti, navodi Elek.
Kako je u svom tekstu podsetio Radio Slobodna Evropa, Srbija i Kina imaju više potpisanih sporazuma u domenu policijske saradnje. Poslednji takav sporazum potpisan je u septembru ove godine, precizirajući da će Kina Srbiji donirati sistem 112 koji objedinjuje hitne službe – policiju, hitnu pomoć i vatrogasce.
Sporazum o strateškom partnerstvu za uvođenje sistema kamera u okviru projekta “Bezbedan grad” potpisan je sa kompanijom Huavej 2017. godine. Nakon toga je više od 1.000 kamera ugrađeno širom Beograda, ali i dalje ne postoji pravni osnov za korišćenje biometrijskog nadzora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
