Decenija obeležavanja Dana primirja: Gde su bili i šta su poručivali zvaničnici Srbije na ovaj praznik? 1EPA/IVAN SEKRETAREV / POOL i EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

Dan primirja u Prvom svetskom ratu prvi put je u Srbiji praznovan kao državni praznik pre deset godina, 11. novembra 2012.

Na inicijativu tadašnjeg Kabineta predsednika Republike, u saradnji sa Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, Vlada Srbije je na sednici 2. novembra 2012. godine usvojila zaključak, kojim se preporučuje da se novoustanovljeni državni praznik – Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeleži na vidljiv i upečatljiv način.

Kao likovno rešenje za amblen koji se nosi u sedmici pre Dana primirja i na sam dan praznika, prihvaćen je cvet Natalijina ramonda, sa pozadinom u bojama Medalje za spomen na povlačenje srpske vojske preko Albanije – Albanska spomenice.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić taj dan je proveo u Grčkoj, gde je bio u trodnevnoj poseti. Na ostrvu Vidu prisustvovao je komemorativnoj ceremoniji u Memorijalnom centru, položio i venac u Plavu grobnicu, odnosno u Jonsko more, u koje su spuštani posmrtni ostaci srpskih vojnika.

Decenija obeležavanja Dana primirja: Gde su bili i šta su poručivali zvaničnici Srbije na ovaj praznik? 2
Foto: Arhiva Danasa

„Uskoro će 100 godina kako ste zaspali, da bi se Srbija probudila. Jednog dana neko će u ime Srbije da položi venac i obeležiti 1.000 godina, a Srbija će da traje“, napisao je Tomislav Nikolić u spomen-knjigu na ostrvu Vido. Predsednik Srbije je venac u more bacio uz taktove pesme „Tamo daleko“, a motor na brodu , na kome je bila delegacija Srbije, bio je ugašen.

Predsednik Srbije posetio je i Srpsku kuću na Krfu, posvećenu boravku srpskih trupa na grčkom ostrvu tokom Prvog svetskog rata, posle povlačenja preko Albanije.

Za tu prvu godinu obeležavanja Dana primirja u Srbiji mnogi državnici su odali počast palim žrtvama.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, kao tadašnji premijer Srbije povodom Dana primirja položio je venac na Spomen-kosturnici branilaca Beograda, a vence su na Groblju palih boraca Komonvelta položili i predstavnici ambasade Australije, Velike Britanije, Kipra, Indije, Nigerije, Poljske, Francuske, SAD, kao i konzulata Šri Lanke. I drugi državni zvaničnici položili su vence, a posebna državna delegacija, u okviru koje su bili i kadeti vojne i policijske akademije, učinila je to na Srpskom vojnom groblju u Bitolju, u Makedoniji.

Iz Kabineta predsednika Nikolića pozvali su državne zvaničnike, javne ličnosti i građane da u sedmici pre Dana primirja na vidnom delu garderobe nose amblem na kome je cvet Natalijina ramonda, nazvan po kraljici Nataliji Obrenović.

Naredne godine, Tomislav Nikolić u autorskom tekstu za dnevni list „Politika“ na Dan primirja piše o kontinuitetu nepravdi prema srpskom narodu, sve do ratova u 90-im godinama. Srbija, kaže Nikolić, „treći put u rasponu od jednog veka, nekome smeta”.

„Postali smo apriorni krivac za mnoge nedaće izazvane pogreškama svetskih moćnika, za Prvi svetski rat, rat u bivšoj Jugoslaviji… Ne usuđujem se da razmišljam o tome šta će Srbija da preživljava 2041. godine, ako ovakav raspored snaga i uticaja uspe da preživi“, napisao je Nikolić.

Iste 2013. godine, povodom Dana primirja na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda vence je položio Ivica Dačić, dok je već naredne godine njegovu ulogu na mesto premijera zauzeo Aleksandar Vučić.

Nakon liturgije, Vučić je odao poštu žrtvama na Spomen-kosturnicu braniocima Beogrda, poručivši da je obaveza Srbije prema onima koji su se za nju borili u ratovima i generacijama koje dolaze da se bori protiv stereotipa, nerazumevanja i svakog oblika mržnje, “jer je ovaj deo Evrope osetio posledice onoga što se dogodi kada mržnja uzme maha”.

Dan primirja, rekao je tada Vučić, je dan opomene i sećanja na tragedije kroz koje je Srbija prošla i da je sada vreme da se Srbija okrene stvaranju sigurne budućnosti.

Vence su položili i diplomatski predstavnici 26 država, vojske, potomci ratnika. Na Spomenik Neznanom junaku na Avali vence je položio predsednik Srbije Toloslav Nikolić i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.

Sledeće godine sa njima je bio i tadašnji ministar odbrane, a sada ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić.

Počast palim žrtvama u Prvom svetskom ratu 2016. godine u ime Vlade Srbije odao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je tom prilikom rekao je da se “nijedna generacija u istoriji srpskog naroda nije rodila, odhranila i umrla a da nije učestvovala bar u jednom ratu”.

Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade sa tadašnjim ministrom inostranih poslova Velike Britanije Borisom Džonsonom položio je venac na Groblju Komonvelta na Novom groblju u Beogradu.

Na obeležavanju Dana primirja 2018. godine ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji je u međuvremenu sa formiranjem nove vlade ostao bez ministarske fotelje, poručio je da Srbija preduzima ogromne napore da bude garant mira i stabilnosti u ovom delu Evrope.

„I danas kao pre 100 godina odlučna je da bude odgovorno i uređeno društvo koje jača svoje pozicije u porodici evropskih naroda. Sa nama su i ambasadori zemalja koje nisu uvek bile na istoj strani, Drago mi je da su oni danas ovde kao dragi gosti. U znak pijeteta prema precima šaljemo poruku afirmacije saradnje, i očuvanja mira i stabilnosti u svetu, rekao je Stefanović uz poruku „živela Srbija“.

Naredne, 2019. godine, vence je polagao Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i diplomatski kor. Đorđević je tom prilikom rekao da je za vreme Prvog svetskog rata u Srbiji poginulo između 1,1 i 1,3 miliona ljudi i da se odaje pošta onima koji su dali život za slobodu.

Tadašnji ambasador Francuske u Srbiji Žan Luj Falkoni na Francuskom vojnom groblju rekao je da njegova zemlja ne zaboravlja da je Srbija platila visoku cenu, ali i da danas daje veliki doprinost očuvanju međunarodne bezbednosti. Prema njegovim rečima, Francuska i Srbija su se mnogo promenile kroz iskušenja za četiri godine trajanja tog sukoba.

Čedomir Antić: Praznik uveden iz pragmatičnih razloga

Govoreći o tome kako je praznik Dan primirja u Prvom svetskom ratu prihvaćen u srpskom društvu, istoričar Čedomir Antić naveo je za Danas 2020. godine da je “ovaj praznik usvojen iz pragmatičnih razloga”.

„Naše primirje sa Austrougarskom je sklopljeno sedam dana ranije i posle sa Mađarskom. I pored toga mislim da je u narodu ovo vrlo dobro prihvaćeno, to se vidi po rasprostranjenosti simbola ovog praznika – Natalijine ramonde, koji je vrlo mudro i originalno izabran. Ipak, ne možemo porediti ovaj praznik sa 29. novembrom koji su ljudi više proslavljali – odlazili na selo ili klali svinje, dok Dan primirja ne možemo proslavljati jer je simbol jednog velikog stradanja“, ocenio je tada Antić.

S druge strane istoričar Srđan Cvetković istako je da misli da većina ljudi nije dovoljno upoznata sa značenjem ovog praznika, koliko je srpski narod stradao u Prvom svetskom ratu, više nego u drugom.

„Dan primirja je malo nezgodan jer se ne zove Dan pobede – težak je za poistovećivanje jer ljudi očekuju da se slavi nekakva pobeda a nije im jasno da li to treba slaviti. To nije loša poruka, mi smo slavili ratove što ne bismo slavili mir. Mislim da treba više objašnjavati ljudima kroz edukativne emisije na nacionalnim frekvencijama koliko je to bio strašan rat za našu teritoriju”, naveo je istoričar Cvetković.

Odlikovanja u vreme korone

Povodom 11. novembra, Dana primirja u Prvom svetskom ratu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2020. godine uručio je odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama koji su se istakli tokom borbe na suzbijanju korona virusa.

Na ceremoniji u zgradi Predsedništva Srbije prisustvovali su samo predsednik Vučić, premijerka Ana Brnabić i epidemiolog Predrag Kon, koji se obratio javnosti u ime svih odlikovanih.

U obrazloženju za dodelu odlikovanja zdravstvenim radnicima, među kojima je bila i većina članova Kriznog štaba, Vučić je rekao da im je zahvalan što su „verovali u naše zdravstvo i u državu i spašavali tuđe živote nemareći za svoje”.

I u svetu taj 11. novembar dan 2020. godine obeležen je skromno zbog pandemije korona virusa.

Prošle godine u ime Grada Beograda počast palim borcima na Francuskom vojničkom groblju odao je Goran Vesić, tada još zamenik gradonačelnika, a danas ministar saobraćaja i infrastrukture.

„Prijateljstvo Srbije i Francuske izvajano krvlju u Prvom svetskom ratu gde smo ratovali rame uz rame“, poručio je tada Vesić, dok je novi ambasador Francuske Pjer Košar bio počastvovan što mu upravo od toj 11. novembra Dana primirja kreće misija.

„Mi delimo sećanja, ali i vrednosti“, poručio je ambasador Francuske.

I danas, deset godina od prvog obeležavanja, na Dan primirja ukazali su državni zvaničnici. Na Spomen-kosturnicu braniocima Beograda venac je položio Nikola Selaković, odnedavno ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Selaković je poručio je da nam pobeda nije poklonjena.

Na Francuskom vojnom groblju u ime Vlade, sada kao ministar unutrašnjih poslova bio je Ivica Dačić, a Grad Beograd predstavljala je sekretarka za socijalnu zaštitu Aleksandra Čamagić.

Francuski ambasador Pjer Košar poručio je: „Klanjamo se svim žrtvama Prvog svetskog rata i svim palim borcima srpske vojske. Danas, 11. novembra, sećamo se savezništva sa našom srpskom braćom“.

U Francuskoj upravo danas počinje Pariski mirovni forum koji će okupiti lidere brojnih međunarodnih organizacija i država, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Pariski mirovni forum pokrenuo je Makron 2018. godine, na stogodišnjicu završetka Prvog svetskog rata, sa ciljem promovisanja multilateralizma.

Simbolika jedanaestog časa, jedanaestog dana, jedanaestog meseca

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se svake godine 11. novembra u znak sećanja na primirje, zaključeno između saveznika i Nemačke, koje je u isto vreme označilo i prestanak neprijateljstava i kraj rata. Ovaj datum se obeležava kao nacionalni praznik u mnogim savezničkim državama kao sećanje na poginule u toku Velikog rata.

Primirje je potpisano u železničkom vagonu u Kompijenu u Francuskoj, a prekid neprijateljstva je stupio na snagu 11. novembra 1918. godine – jedanaestog časa, jedanaestog dana, jedanaestog meseca. Zaraćene strane u Prvom svetskom ratu mobilisale su oko 70 miliona vojnika, a prema nekim procenama stradalo je približno 20 miliona ljudi. Tokom ratnih operacija i zločina neprijateljskih trupa u Srbiji tokom Prvog svetskog rata stradalo je između 1.100.000 i 1.300.000 stanovnika, što je činilo gotovo trećinu ukupnog stanovništva, to jest oko 60 odsto muške populacije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.