Koliko je ozbiljan prekršaj autoplagiranja za koji je prijavljen Dejan Vuk Stanković i šta mu preti?

Ukoliko se ovakve tvrdnje pokažu kao tačne, posledice ovog prekršaja mogu biti ozbiljne, uključujući i oduzimanje zvanja, pa čak i oglašavanje diplome ništavnom.

Kako piše u Kodeksu profesionalne etike Univerziteta u Beogradu, autoplagijat je definisan kao „ponovno objavljivanje svog ranije objavljenog rada ili za drugu svrhu iskorišćenog rada kao novog i originalnog“.

Prema Pravilniku o radu etičkih komisija i Odbora za profesionalnu etiku, mogu se izreći tri vrste mera: opomena, javna opomena i javna osuda, pri čemu poslednja uključuje javno objavljivanje imena učinioca na sednicama svih fakultetskih i univerzitetskih tela, kao i u Glasniku Univerziteta u Beogradu.

Ukoliko se utvrdi da je autoplagijat poslužio kao osnov za izbor u zvanje, fakultet je u obavezi da pokrene postupak za osporavanje izbora, a konačni ishod može biti oduzimanje zvanja, pa čak i poništavanje diplome.

Ovo se posebno tiče slučaja Dejana Vuka Stankovića jer ga grupa univerzitetskih profesora i istraživača optužuje da se autoplagijatom poslužio 2017. kada je izabran u zvanje vanrednog profesora, kao i 2022. kada je reizabran.

Kako se navodi u Pravilniku o postupku utvrđivanja neakademskog ponašanja, procedura za osporavanje izbora u zvanje i oduzimanje istog uključuje formiranje stručne komisije, dostavljanje izveštaja i konačnu odluku Senata Univerziteta.

Međutim, sagovornici Danasa smatraju da je malo verovatno da će Dejan Vuk Stanković snositi neke posledice, ali da to nije nemoguće i da nada postoji.

„Smatram da ministar Stanković neće snositi nikakve posledice jer dok god ovaj režim vlada, takvi ljudi će biti poželjni. Od Siniše Malog pa nadalje, gotovo svi su ili falsifikovali svoje radove ili učinili nešto drugo što je u suprotnosti sa zakonom, a u ovom slučaju i sa akademskom etikom i čestitošću“, kaže za Danas profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Janko Veselinović.

On smatra da bi Dejan Vuk Stanković trebalo da podlegne sankcijama pre svega u vezi sa svojom profesorskom karijerom, ako su tvrdnje o autoplagijatu tačne.

„Autoplagijat, isto kao i plagijat, povlači za sobom određenu odgovornost. Taj autoplagijat mu je, najverovatnije, bio potreban kako bi bio izabran u zvanje. Možda bez njega ne bi ni bio izabran za vanrednog profesora. On bi trebalo da bude izuzet iz radova na osnovu kojih je izabran u zvanje, a to je zadatak fakulteta, koji bi trebalo da pokrene postupak za osporavanje njegovog izbora u zvanje vanrednog profesora“, ističe Veselinović.

Profesorka na Biološkom fakultetu u Beogradu Biljana Stojković kaže za Danas da aktuelni ministar, koji je i vanredni profesor, mora biti podvrgnut analizi, kao i njegov akademski rad, što, kako kaže, važi i za svakog nastavnika univerziteta.

„Situacije u kojima se proverava rad nastavnika jesu periodi izbora i reizbora, kada je nužno ispitati kvalitet i kvantitet kandidata i odlučiti da li je dostojan zvanja na univerzitetu. Ukoliko je propušteno da se to uradi na odgovarajući način, onda su moguće i opravdane naknadne kontrole ukoliko postoje sumnje u kršenje akademske čestitosti“, kaže Stojković.

Ona je ocenila da se u slučaju ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića radi o neakademskom ponašanju koje, prema njenim saznanjima, nije ostalo samo na nivou sumnje.

„Za istu osobu postoje i druge optužbe, a koje se tiču neakademskog ponašanja prema studentima, pa je ogromno pitanje kako bi mogla biti održiva ministarska pozicija Dejana Vuka Stankovića. I pre ovih saznanja smo se pitali šta je njega kvalifikovalo za tako važnu funkciju, budući da je daleko od izuzetnosti u akademskim dostignućima, a na režimskim televizijama nam je demonstrirao da je daleko i od pristojnosti. Naravno, kakav je režim, takva je i Vlada“, ocenjuje Stojković.

Ističe da su autoplagijat, kao i plagijat, ozbiljni akademski prekršaji s obzirom na to da utiču na lažnu predstavu o uspesima nastavnika tokom karijere.

„Na univerzitetu se takve stvari kažnjavaju različitim stepenom etičkih kazni, a mogu dovesti i do gubitka zvanja ukoliko se dokaže da izbora dotične osobe ne bi moglo biti da takva prevara nije učinjena“, kaže Stojković.

Naglašava i da je važno da se pokrene procedura i da se dokaže i kazni počinilac, jer se na taj način, kako kaže, neguje ugled akademske zajednice.

„Kao članica Etičke komisije na Biološkom fakultetu, koja je imala sličan slučaj i uradila svoj posao na odgovarajući način, mogu potvrditi da je to nešto što očekuju svi u akademskoj zajednici. Nije lako, mogu se dešavati opstrukcije postupka, ali nije nemoguće“, zaključuje Stojković.