Akademska zajednica danas ponovo ispred Vlade: Šta se promenilo od velikog protesta pre godinu dana?

A u prethodnih godinu dana ne samo da sporna Uredba o normativima i standardima uslova rada na univerzitetima i fakultetima nije ukinuta, što je bio jedan od zahteva protesta u junu 2025, već je vlast nastavila sa pritiscima na univerzitet.

Katarina Jovanović, profesorka Fakulteta muzičke umetnosti, podseća da je od 1. januara ove godine finansijsko poslovanje fakulteta u sastavu univerziteta preusmereno u centralizovani sistem SPIRI u okviru Uprave za trezor Ministarstva finansija, pri čemu su fakultetima ukinuti sopstveni računi.

– Akademska zajednica Srbije, koja je po ovom pitanju veoma ujedinjena, smatra da je to udar na finansijsku samostalnost, a samim tim i na autonomiju univerziteta. Ko drži novac, kontroliše i mogućnost da vrši pritisak, odlučuje o sudbini institucija, uvodi ih u disciplinu ili ih primorava na disciplinu. Zbog toga ćemo danas predati inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom Republike Srbije. Cilj te inicijative jeste da se ispita usklađenost propisa kojima je uspostavljen SPIRI sistem na fakultetima sa onim što je zapisano o autonomiji univerziteta u Ustavu Srbije i Zakonu o visokom obrazovanju – kaže za Danas profesorka Jovanović, koja je i članica inicijative Pobunjeni univerzitet.

Prethodno je Pobunjeni univerzitet pozvao članove akademske zajednice i sve građane na okupljanje 9. juna ispred Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu u 11 i 52, gde će, kao i svakog dana, biti održana šesnaestominutna tišina u znak odavanja pošte stradalima u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice.

Odatle će se krenuti ka Ustavnom sudu, kome će u 12 i 30 biti predata inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa kojima je uveden sistem SPIRI u visoko obrazovanje.

– Istog dana, s početkom u 19 časova obeležićemo godinu dana od naše velike akcije koja je trajala 17 dana i 16 noći na raskrsnici Nemanjine i Kneza Miloša, ispred sedišta Vlade Srbije. Skupu ispred sedišta Vlade prisustvovaće zaposleni na univerzitetima i fakultetima, okupljeni oko neformalnih mreža pobunjenih i slobodnih univerziteta iz svih univerzitetskih centara Srbije. Time ćemo ukazati da nije došlo do pozitivnih pomaka u vezi sa našim zahtevima, koje smo izneli pre godinu dana. Naprotiv, došlo je do dodatnog pogoršanja situacije – smatra Jovanović.

Ovaj zaključak ilustruje činjenicom da je i dalje na snazi Uredba o normativima i standardima uslova rada na univerzitetima i fakultetima, kojom je, podsetimo, 40-časovna radna nedelje svedena na 35 sati nastave i pripreme za nastavu i samo pet sati naučnoistraživačkog rada, dok je pre izmene uredbe taj odnos bio 20 prema 20 sati.

– Uredba je doneta uprkos snažnom protivljenju zaposlenih u visokom obrazovanju. Smatramo da je to napad na autonomiju univerziteta i dodatni pritisak na akademsku zajednicu. Ona predstavlja mehanizam disciplinovanja profesora, jer omogućava da se zarade svedu na simbolične iznose ukoliko se zaposleni ponovo pobune ili se odluče na neku vrstu obustave rada ili štrajka zbog ugrožene finansijske stabilnosti, što je, prema Zakonu o štrajku, jedan od legitimnih razloga za takvu odluku – navodi Jovanović.

Ona kaže da okupljanjem ispred Vlade akademska zajednica ne preti štrajkom, niti ponovo izlazi na raskrsnicu jer želi tamo da ostane, niti zato što želi da najavi novi prekid rada.

– Želimo da upozorimo da nijedan od naših zahteva od pre godinu dana nije ispunjen, a da je u međuvremenu uveden i SPIRI sistem. Važno je da građani razumeju da ovo nisu samo administrativna pitanja niti samo naš bunt protiv određenih propisa za koje smatramo da ugrožavaju autonomiju univerziteta. Svi ovi osvetnički potezi Vlade Srbije imaju svoja konkretna imena i prezimena u žrtvama. To su naše kolege, među kojima su profesori Jelena Kleut i Vladimir Mihić sa Univerziteta u Novom Sadu, zaposleni na Departmanu za filozofiju Filozofskog fakulteta u Nišu. To je način na koji je kažnjen DUNP. Na isti način se preti čitavim studijskim programima i katedrama na univerzitetima Kragujevcu i Beogradu, dok se pritisci nastavljaju i u Novom Sadu i Nišu – nabraja Jovanović.

Napominje da je zaposlenima u visokom obrazovanju, okupljenim u pomenutim neformalnim inicijativama, važno da današnjim okupljanjem pokažu solidarnost s kolegama koji su zbog pritisaka platili visoku cenu, ostali bez posla ili izgubili finansijsku sigurnost za sebe i svoje porodice.

– Želimo da pokažemo da sve o čemu govorimo ima svoje ishodište u ljudskom licu žrtava i zakonski i ustavno neutemeljenih mera kojima nas Vlada kažnjava. Nadamo se da će što više građana doći i podržati nas, jer je važno da se podsetimo da je javno obrazovanje ugrađeno u naše zakone i Ustav. Takođe je važno podsetiti građane da je javno obrazovanje jedini istinski garant socijalne mobilnosti. To znači da dete rudara, poljoprivrednika ili radnika, ukoliko je vredno i talentovano i želi da se školuje, kroz javno obrazovanje i državni univerzitet može da dobije priliku da napreduje, prevaziđe socijalne okolnosti u kojima je rođeno i svojim radom doprinese i sebi, i svojoj porodici, i čitavoj Srbiji – poručuje Jovanović.

Na pitanje šta se promenilo u poslednjih godinu dana, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Jelena Vranješević iznosi podeljen utisak.

– Ono što se nije promenilo jeste činjenica da naši ključni zahtevi i dalje nisu ispunjeni. Ne računam to što je Vlada rasformirala radnu grupu za izmene Zakona o visokom obrazovanju, ali sporna Uredba koja ozbiljno ometa naučnoistraživački rad i saradnju sa institucijama širom sveta, i dalje je na snazi. Pre godinu dana smo tražili i upisne kvote. Dobili smo ih, Filozofski fakultet u Beogradu doduše sa značajnim zakašnjenjem, ali sada ponovo slušamo pretnje da se Filozofskom fakultetu u Nišu preti uskraćivanjem kvota za smerove srpski jezik, istorija i ruski jezik – ocenjuje Vranješević.

S druge strane, kaže da se nagore promenilo to što je vlast upregla sve resurse kako bi srušila univerzitet i ukinula njegovu autonomiju.

– To čini na različite načine. Uvela je SPIRI, sistem centralizovanog finansijskog poslovanja, koji fakultetima stvara brojne probleme. Počela je da otpušta profesore koji su podržavali studente. Slučajevi profesorke Jelene Kleut i profesora Vladimira Mihića šalju poruku da svako može postati meta. Istovremeno se studenti targetiraju i privode, a rektor Univerziteta u Beogradu, profesor Vladan Đokić, izložen je kontinuiranoj kampanji etiketiranja. Nakon tragičnog događaja na Filozofskom fakultetu, na fakultet se, po našem mišljenju, ušlo nezakonito. Pod tim mislim na radnje koje nisu imale nikakve veze sa istragom, poput pretresa kabineta i uzimanja dokumentacije. Na fakultete se šalju inspekcije, posebno na naš Filozofski, a u susret novom ciklusu akreditacija i taj proces postaje sredstvo pritiska. Stiče se utisak da se na sve moguće načine pokušava da se uguši slobodna misao koja se na univerzitetu neguje vekovima – smatra Vranješević.

Kao pozitivan pomak u poslednjih godinu dana navodi to što se nije odustalo. Prema njenom mišljenju, i univerzitetski profesori, i studenti, i građani su svakim danom sve uvereniji da ovome mora doći kraj.

– Protest je promenio formu. Više nema svakodnevnih blokada, pop-up akcija i protesta kakve smo imali ranije, ali je otpor dobio drugačiji oblik. Sada se radi na organizovanju i pripremama za izbore koji će u jednom trenutku doći. Često se setimo studentske poruke da pametniji ne popušta već se organizuje. Čini mi se da je to danas naša strategija. Potpuno nam je jasno da je pred nama maraton, a za maraton se treba pripremiti. Zato moramo da čuvamo snagu, da je prikupljamo i koristimo promišljeno, birajući pažljivo bitke koje vodimo. Zato mislim da obeležavanje godinu dana od okupljanja na raskrsnici šalje jasnu poruku: tu smo i ostaćemo tu. Ne odustajemo – kaže Vranješević.

Svetlana Stanarević, profesorka Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu i članica Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti, smatra da smo posle godinu dana od velikog protesta ispred Vlade, svedoci još većeg urušavanja autonomije i akademskih sloboda.

A to, kaže, ima visoku cenu: intelektualno povlačenje, društveno otuđenje, podele, veliku političku nestabilnost i krizu na svim nivoima.

– Iz tog razloga univerzitetima je potrebna još veća hrabrost u vremenima kada sama država ugrožava nezavisnost i same temelje nauke i obrazovanja, samim tim što još uvek nije povučena sporna Uredba 5/35. Ulaganje u nauku i naučni rad je potpuno zanemareno, pri čemu, ne samo na nacionalnom nivou, već i međunarodnom sve više gubimo mogućnost da uspešno apliciramo na projekte i ispunimo kriterijume koji se traže – ukazuje Stanarević.

Ona dodaje da napadi na slobodu i autonomiju univerziteta, cenzura, politički i ekonomski pritisci ili uslovljavanja to jest ucene direktno ugrožavaju misiju i viziju, odnosno pružanje visokokvalitetnog obrazovanja, slobodnog pristupa znanju koje služi svima, negovanje intelektualne radoznalosti i akademske slobode i stvaranje stručnjaka posvećenih javnom dobru.

Poseban pritisak je, navodi, na akademskim radnicima koji su aktivni i sveprisutni u javnoj sferi gde otvoreno i hrabro nastupaju i brane te iste slobode i vrednosti, koje su temelj akademskog života i rada, a što zauzvrat donosi gubitak posla i mogućnosti da doprinose i da stvaraju kao i do sada.

– Umesto toga, nude se alternative, do kojih se dolazi krajnje neprofesionalno, neetički, kršeći pravila i norme koji uređuju oblast visokog obrazovanja, načina rada i funkcionisanja. Sloboda i autonomija univerziteta mora postati imperativ i za društvo u celini, te s te strane očekujemo još veću podršku, jer samo udruženi i solidarni možemo služiti zajednici, a ne pojedinačnim interesima – zaključuje Stanarević.