Dekanica Filološkog fakulteta prisvojila tuđe prevode 1Foto: Stefana Savić

Dekanica Filološkog fakulteta u Beogradu prof. dr LJiljana Marković prisvojila je kao svoje prevode tri knjige koje je za „Plato“ prevela njena imenjakinja i dugogodišnja saradnica ove izdavačke kuće, tvrdi urednik u IK „Plato“ Branislav Gojković, koji je zbog njenog „grubog i nečasnog postupka“ zatražio javno izvinjenje.

Gojković za Danas kaže da je ovu informaciju čuo od nekih profesora i asistenata sa Filološkog fakulteta sa kojima „Plato“ sarađuje, i da je najpre pomislio da je posredi greška. Nekoliko puta je pokušao da telefonom stupi u kontakt sa dekanicom Marković i da joj predoči svoja saznanja, ali je uvek dobijao odgovor da je zauzeta.

Gojković je 31. oktobra uputio zvaničan dopis dekanici, Dekanskom kolegijumu i Nastavno-naučnom veću Filološkog fakulteta, u kome navodi da je jedna od najvrednijih saradnica IK „Plato“ LJiljana Marković za tu izdavačku kuću prevela, između ostalog, knjige „Mandolina kapetana Korelija“ i „Ptica bez krila“ Luja de Bernijera i „Ne daj mi nikad da odem“ Kazua Išigura.

U dopisu se ističe i da je Marković rođena 6. avgusta 1953, da je diplomirala na grupi za Opštu književnost sa teorijom književnosti i dugi niz godina radila u Tanjugu kao prevodilac sa engleskog.

„Na zvaničnom sajtu Filološkog fakulteta, profesorka LJiljana Marković, rođena 5. juna 1953, redovni profesor i dekan, nabrojana dela navodi kao svoja čime je na najgrublji način, iz koristoljublja, prisvojila tuđi trud i povredila autorska prava pravog prevodioca. Zbog ovakvog grubog i nečasnog postupka profesorke Marković izražavam najoštriji protest i zahtevam javno izvinjenje“, navedeno je u dopisu Filološkom fakultetu.

Jedina reakcija na protestno pismo je „zaključavanje“ bibliografije dekanice Marković na fakultetskom sajtu. Međutim, Gojković je pre toga napravio skrinšot bibliografije, koji potvrđuje njegove navode. Zanimljivo je da za pomenute tri knjige piše da su prevedene sa engleskog, a dekanica je po struci japanolog.

Gojković se obratio i rektorki Univerziteta u Beogradu Ivanki Popović, koju je zamolio da reaguje u skladu sa svojim ovlašćenjima.

Juče smo pokušali da čujemo i šta o svemu kaže profesorka Marković, ali ona do zaključenja ovog izdanja Danasa nije odgovorila na naša pitanja.

Dekanica LJiljana Marković proletos je došla žižu javnosti nakon što se grupa zaposlenih na Filološkom fakultetu usprotivila njenoj kandidaturi za još jedan mandat na čelu te visokoškolske ustanove, zbog niza nepravilnosti u radu.

Državna revizorska institucija je u izveštaju o poslovanju Filološkog fakulteta u 2017. konstatovala da je taj fakultet dobio iz budžeta 174 miliona dinara više od potrebnih sredstava za plate, a taj novac je potrošio, umesto da ga vrati u budžet. Izveštaj je pokazao i da je petoro zaposlenih mesečno primalo između 300.000 i 491.000 dinara.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

20 reagovanja na “Dekanica Filološkog fakulteta prisvojila tuđe prevode”

  1. G.Gojkovic odnosno Redakcija su propustili sam da daju licne podatke one prave Ljiljane Markovic? Koliko se secam, ako je to ona, bila je anglikoloskinja i osnovala je posle 2.svetskog rata Skolu stranih jezika Kolarcevog narodnog univerziteta gde je dugo predavala engleski a sve to posto nije bila po volji KPJ i nije mogla da se probije na Filoloskom fakultetu iako je za to zajedno sa prof.Vidom E.Markovic bila itekako kvalifikovana! Da li je moguce da se „viskoki intelektualci“ bave ovakvim prevarama a pripadaju (1953.godiste) narednim generacijama onih pravih velikana?

  2. Otkad je na Filološkom fakultetu, smer Bibliotekarstvo prerastao u Katedru za bibliotekarstvo i informatiku i otkad tu „kolo vode“ pojedine osobe koje bi najbolje bilo ostaviti ispred onih teških fakultetskih vrata, ovaj fakultet doživljava svoj moralni, stručni i naučni sunovrat koji nikako da se zaustavi.
    Nevolja je što im se to i dalje dozvoljava.
    Lepo je Srbijanka Turajlić jednom prilikom rekla (parafraziram) kako tolerišemo direktore, upravnike, šefove (pa i dekane), koji nisu dorasli svom zadatku i koji svojim prisustvom prave štetu – da bismo i sami mogli da radimo šta hoćemo i uživamo u toj komociji.
    Ovde je i Agencija za borbu protiv korupcije imala posla i ko zna šta sve još dešavalo a što javnost ne zna.
    Najveći pad Filološki fakultet doživeo je kada je ondašnji dekan Aleksandra Vraneš 2015. godine uručila Povelju zahvalnosti nikom drugom do – Tomislavu Nikoliću, lažnom studentu i diplomcu ne znam kog fakulteta.
    Pokojni veliki umovi koji su nam predavali na Filološkom fakultetu i na čija su predavanja dolazili i studenti sa drugih fakulteta, sada se okreću u grobu, a oni koji su još živi, a u penziji su – sigurno umiru od srama.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.