Iako su ih vlasti dugo tolerisale, desničarske grupacije u Rusiji danas se posmatraju kao najveća pretnja nacionalnoj bezbednosti zemlje. U proteklih nekoliko godina brojne opasnosti od čečenskog terorizma do zabrinjavajuće stope demografskog opadanja zadavale su najveće glavobolje ruskoj bezbednosti. Iz najnovijih izvora bliskih službama bezbednosti, saznaje se da je jedna stvar nešto čega se ruske vlasti danas, u vreme teške ekonomske krize, najviše plaše – nacionalizam.
Iako su masovni prvomajski protesti i marševi koji su ustalasali zemlju prošli, sve oči su i dalje uprte na nacionalističke karakteristike i prizvuke učesnika tih skupova – različitih grupacija sa političkog spektra. Okupljeni u Moskvi, ali i u drugim gradovima širom zemlje, svi oni objedinjeni pod parolom „Rusija za Ruse“, pozivali su na deportaciju imigranata iz zemlje. Zbog ogromnog broja migrantske populacije u Rusiji, velike stope siromaštva i nezaposlenosti, ali i viših cena nafte i gasa, koje su podgrejavale ekonomski bum u proteklim godinama, mnogi osećaju da je vreme da ruski nacionalisti preuzmu političke inicijative.
Jedan od njih je i Aleksandar Belov, moskovski pandan Niku Grifinu iz britanske partije nacionalista. Odeven u crno sa brojanicom u ruci izgleda kao jedan od hiljada ruskih biznismena koji su stekli bogatstvo zahvaljujući ekonomskom bumu u zemlji u protekloj deceniji. Iako veoma uspešan u građevinskoj industriji, Belov je najpoznatiji među ruskim rasistima. Veruje da je vreme da nacionalizam preuzme primat. „Ono što ja želim je jednostavno. Ne želim da delovi Moskve budu pretvoreni u getoe, to je neprihvatljivo. To je ruski grad i trebalo bi takav i da ostane“.
Ovaj obrazovan i dobro situiran čovek na čelu je Pokreta protiv ilegalne imigracije, jednog od najvećih desničarskih pokreta u zemlji. Jedna od njegovih glavnih političkih teza jeste da bi Rusija trebalo da uvede vizni režim za migrante iz bivših sovjetskih država i protera iz zemlje milione gastarbajtera (termin za gostujuće radnike koji se u Rusiji koristi po ugledu na Nemačku).
Belov zamera vlasti zbog visoke stope korupcije. Po njegovom mišljenju narodu bi trebalo dati veće šanse da izrazi svoju demokratsku volju. Zagovara „čišćenje“ Moskve od onih koji nemaju belu kožu i rangiranje rasa prema „kulturnoj lestvici“.
Njihova neprijatna retorika ima odjeka među velikim delom ruskog društva, naročito rasistički raspoloženog prema onim koji nemaju slovenska obeležja. Ksenofobični su do te mere da u kožarskim salonima afričke studente, koji u njima rade, primoravaju da nose obeležja na kojima piše „Svoj ten sam dobio ovde“. Ovoj, mračnijoj strani ruskog rasizma, mogu se pridodati i brojni napadi na imigrante u Moskvi i širom Rusije.
Prema navodima Aleksandra Broda, direktora moksovske kancelarije za ljudska prava i jednog od vodećih pobornika antirasne kampanje, napadi na rasnoj osnovi su gotovo učetvorostručeni u proteklih pet godina, za šta je jednim delom zaslužna i duboka ekonomska kriza. Brod tvrdi da vlasti pokušavaju da se bore protiv ksenofobije kaznenim merama, što nije dobro. Jedini način da to učine kako treba jeste u kombinaciji sa rešenjima koja bi iskorenila uzrok nacionalizma.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
