Deveti put na srpskom

Ujedno, ovo je i prvi put da se ovaj roman može naći u prevodu na srpski jezik. I dok su dela ove autorke, tokom dvadeset poslednjih godina, stalno prevođena na velike evropske jezike, kod nas to nije bio slučaj. Zrenjaninska Agora je prvo, 2003. godine, dakle u godini kada je nastala, kao treću knjigu objavila upravo Doris Lesing i njenu knjigu Peto dete. Iako su mediji, po rečima Nenada Šaponje, urednika i vlasnika Agore, lepo propratili to izdanje, u naredne četiri godine prodato je samo 300 knjiga. Međutim, 2007. Doris Lesing dobija Nobelovu nagradu za književnost i kako to uvek biva, interesovanje za njena dela se naglo povećava. Ostatak tiraža romana Peto dete planuo je za dva dana. Ne samo da je Agora tada ponovila ovaj roman u nekoliko izdanja, već je odmah, za samo dva meseca, objavila još četiri njene knjige – naravno, nastavak romana Peto dete, dakle Ben u svetu, autorkinu prvu knjigu Trava peva, jednu od njenih kapitalnih knjiga Leto pre sumraka i njenu neobičnu biografiju A posebno mačke. Nakon dobijanja Nobelove nagrade, Doris Lesing napisala je Alfred i Emili, knjigu o roditeljima koja je u Londonu objavljena u maju 2008, a Agora ju je objavila samo mesec dana nakon svetske premijere.

Pre nekoliko dana, Agora je objavila i kapitalno delo Zlatna beležnica. Ova knjiga bila je objavljena na hrvatskom jeziku 1971, ali u lošem prevodu, tako da je knjigu sada preveo, bez ikakvog oslanjanja na pomenuti prevod, Predrag Šaponja. U ovom prvom izdanju na srpskom jeziku uvršten je i čuveni predgovor koji je sama književnica napisala 1971, dakle deset godina od nastanka romana.

Roman prati život književnice Ane Vulf, rastrzane između različitih uloga koje ima kao supruga, ljubavnica, pisac i politički aktivista. Razvedena, razočarana odnosima sa muškarcima, sa osećanjem života koji se raspada, svoja iskustva zapisuje u beležnice, sveske različite boje koje odgovaraju različitim delovima njene ličnosti. Tek peta knjiga, Zlatna beležnica, biće ključ njenog ozdravljenja i preobražaja. Zlatna beležnica, kao portret moralne i intelektualne klime pedesetih godina 20. veka, daje sliku društva u kojem je aktuelan feminizam i donosi priču o opasnostima i problemima sa kojima se žene susreću ako odluče da vode slobodan život u svetu muškaraca.

Pola veka nakon prvog izdanja, Zlatna beležnica dobija sasvim nove nivoe značenja i proširuje područja svoje borbe, budući da se danas može odnositi jednako i na muškarce i na žene. Svet muškaraca iz pedesetih godina danas je svet krupnog kapitala i primitvnih ekonomsko-političkih interesa, u kojem, čini se, sloboda ima još veću cenu nego pre nekoliko decenija, pa tako današnji čitaoci, bez obzira na polne i sve druge razlike, mogu sebe doživeti kao feministkinje.

Potaknuta činjenicom da je javnost, tokom prvih deset godina od objavljivanja romana, u pogrešnom smeru tumačila Zlatnu beležnicu, autorka je napisala pogovor u kojem, između ostalog, piše: „Nema sumnje, ako odaberete roman ideja, pisac samom sebi nameće izvesna ograničenja – provincijalizam naše kulture je toliko snažan“.

Sada je i ovdašnja čitalačka publika u mogućnosti da čita ovo kapitalno delo i da pronikne u razloge zašto je Doris Lesing dobila Nobela tek 40 godina kasnije od objavljivanja ove knjige. Jer, ona je bila kandidat za tu najznačajniju nagradu odmah nakon objavljivanja Zlatne beležnice, ali su joj pojedini članovi Komiteta za dodelu Nobelove nagrade godinama šapatom sugerisali da će dobiti nagradu ukoliko malo promeni svoje političko mišljenje… Da, treba se setiti da je upravo Doris Lesing autorka i eseja Tamnice koje smo izabrali da u njima živimo.