Dosta je priče o nasilju, potrebne su konkretne mere 1

Ne možemo govoriti o suzbijanju nasilja nad ženama ako se u tu borbu ne uključi celo društvo – država, nevladin sektor, stručna javnost i mediji.

I što je najvažnije, moramo da radimo na prevenciji i moramo da pokažemo više empatije, tolerancije i brige za druge, jer nasilje se dešava svuda oko nas. Kao pojedinci, građanke i građani Srbije, ne smemo da okrećemo glavu pred tim – kaže za Danas Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, govoreći o seriji porodičnih ubistava koji su obeležili prethodne nedelje.

Kako objašnjava, činjenica da je od početka godine ubijeno 20 žena, u poslednji pet godina 190, a u poslednjih deset 347 žena govori da svi zajedno moramo da radimo više.

– Kao država stvorili smo dobar zakonodavni okvir, čija primena mora da bude bolja. Novi Zakon o suzbijanju porodičnog nasilja je dobar, predviđa uvođenje hitnih mera, jaču koordinaciju institucija, ali to nije dovoljno. Kao što nije dovoljno samo povećati kazne, jer to neće sprečiti nasilje. Koordinaciono telo je tu da koordinira rad ne samo državnih institucija, već da u tesnoj saradnji sa civilnim sektorom dođemo do svrsishodnih rešenja – kaže Mihajlović i ističe da se ta koordinacija mora spustiti sa republičkog na lokalni nivo.

– Ljudima je dosta priče, potrebne su nam konkretne mere – da uvedemo nacionalni SOS telefon, da obezbedimo panik tastere, da radimo sa najmlađima, organizujemo edukacije od malih nogu. Da na republičkom nivou imamo dobru koordinaciju, ali da sve što radimo spustimo i na lokal. Pored toga, protivnik sam generalizovanja krivice. Svaka odgovornost je individualna i ima ime i prezime – navodi Mihajlović.

* Da li mislite, poput predstavnica ženskih organizacija, da su u centrima za socijalni rad i nadležnim organima dominantni patrijarhalni obrasci ponašanja i mišljenja, što svakako ide na štetu žena?

Prepustila bih resornim ministarstvima da izvrše nadzor rada kako centara za socijalni rad, tako i ostalih ustanova u lancu odgovornosti. Ponavljam, u svakom konkretnom slučaju važno je utvrditi odgovornost pojedinca koji je napravio propust. Ne želim da dođemo u situaciju da sada kada smo povratili poverenje u institucije i ohrabrili žene da prijave nasilje, neki pojedinac ne uradi dobro svoj posao i da žene na taj način izgube poverenje u ceo sistem.

S druge strane, važno je i da negujemo kulturu nenasilja u društvu, jer bez promene svesti i tradicionalnih obrazaca, bez tolerancije, ovaj problem ne možemo rešiti efikasno.

* Ukazali ste na nedostatak empatije, kao i na to da je nasilje društveni problem. Vidite li u obrazovnom sistemu potencijal za promenu društvene svesti u tom pravcu?

Apsolutno. Smatram da moramo raditi više na prevenciji nasilja, a najdelotvorniji put je ako krenemo od najmlađih, od dečaka i devojčica. Nasilje se ne dešava nekom drugom, ono je svuda oko nas i ako se svi ne angažujemo biće ga još više. Zato je važno raditi sa decom još od vrtića, osnažiti porodična savetovališta, organizovati edukacije na lokalu, uključiti medije.

Inače, Koordinaciono telo vodi projekat „Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama“ u saradnji sa UN agencijama i resornim ministarstvima i upravo je jedna od važnijih aktivnosti rad sa decom u školama. Ključ je u prevenciji i promeni svesti.

* Jedno od istraživanja u školama, na primer, pokazalo je da znatan broj učenika opravdava nasilje nad ženama „kad ga zasluži“. Da li biste mogli da inicirate uvođenje rodno osetljive perspektive u školske programe i edukaciju nastavnika/ca u tom smislu?

Svakako da ovakve inicijative treba podržati. Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti predviđa upravo uvođenje rodne ravnopravnosti i materije o rodno zasnovanom nasilju u obrazovani sistem.

Mi već radimo na rodnoj analizi udžbenika za osnovnu školu i daćemo preporuke za izmenu nastavnih programa kako bi tema rodne ravnopravnosti bila više zastupljena u školskom kurikulumu.

Ali, pored svega toga, nedopustivo je da bilo ko u javnom diskursu izjavi „danas je postalo problem reći sama si ga birala“, kao što je to nedavno učinio jedan gej aktivista. Da, jeste problem izjaviti tako nešto! To su strašne poruke koje naša deca slušaju. Nije dovoljno da se nad takvim izjavama iščuđavamo, moramo kao društvo glasno da ih osudimo, da nađemo način da dobre stvari promovišemo, a protiv štetnih da se borimo.

* Kolika je odgovornost medija za nasilni društveni ambijent, budući da se seksistička i mizogina retorika provlači i po ozbiljnijim glasilima?

Uloga i odgovornost medija je ogromna i neretko smo svedoci da se o ženama izveštava na neprimeren način. Ipak, ne možemo očekivati da se mediji sami organizuju i budu odgovorniji od nas ostalih. Zato moramo da radimo zajedno.

Mediji treba da budu svesni da senzacionalističko izveštavanje može nekada dodatno da aktivira nasilje. Važno je da o nasilju govorimo na drugačiji način i ne samo kada se ono desi već i pre toga, preventivno.

Da li iko zaista misli da je primereno da danima u medijima nailazimo na potresne fotografije ubijenog deteta i žene, uz koje ide i objašnjavanje kako je nasilnik uzeo dete, tresnuo ga polumrtvog o zemlju?! Da li ovo doprinosi smanjenju nasilja? Ne, naprotiv, potpiruje ga.

Rodno osetljiv jezik mora postati pravilo

* U Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost dosledno se koristi rodno osetljiv jezik, što znači da se takvo jezičko ponašanje prihvata kao odgovorno. Možete li Vi, odnosno Koordinaciono telo, uticati na institucije da takav jezik postane deo službene i javne komunikacije, jer bi se time izbegla diskriminatorna upotreba jezika i ujedno poštovala obaveza koja proizilazi iz Strategije?

To je oblast u kojoj još uvek ima otpora, ali sigurna sam da ćemo korak po korak doći do svesti zašto je rodno osetljiv jezik važan. Ja ga u svakodnevnom radu i komunikaciji koristim. I to mora da postane pravilo. Novim Zakonom o rodnoj ravnopravnosti predvideli smo uvođenje rodno osetljivog jezika, jer to i jeste naš cilj – da se kroz jezik promoviše ravnopravnost žena i muškaraca, jer jezik jeste sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja.

Žene na selu zanemareni potencijal

Nakon inicijative „Uposlimo 1.000 žena u ruralnim područjima“, da li Koordinaciono telo planira nove aktivnosti na polju ekonomskog i uopšte društvenog osnaživanja žena?

– Položaj žena na selu je takav da je više od 50 odsto radno sposobnih formalno nezaposleno, 3 od 4 žene rade bez plate, 60% nema pravo na penziju, a samo 12 odsto su vlasnice imovine. Time one predstavljaju zanemareni potencijal za društveni i privredni razvoj. I to je razlog što smo pokrenuli ovu inicijativu. Očekujem dobar odziv društveno odgovornih kompanija i institucija, ali i da uskoro predstavimo prve rezultate.

Visoko na agendi našeg rada je ekonomsko osnaživanje žena i afirmacija uloge žene u društvu i privredi. Zajedno sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvom poljoprivrede i međunarodnim partnerima pronalazimo načine da žene, a posebno žene na selu, više uposlimo. Tome će svakako doprineti i projekti u okviru IPA programa vrednog dva miliona evra, čiji smo nosilac.

Tekst je nastao u okviru projekta koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.