Druga blokada upozorenja zbog deponije u Valjevu: „Sledeća će biti trajno zatvaranje“

Ovo je druga blokada upozorenja u poslednjih 15 dana, a kako kažu, i poslednja „pred konačno zatvaranje nesanitarne deponije u Valjevu“. Oni poručuju da decenijama unazad ova deponija direktno ugrožava njihovo i zdravlje njihove dece.

Živorad Petrović iz Beloševca je kazao da su od prošle blokade organizovali peticiju za trajno zatvaranje deponije i njeno saniranje, da su sakupili više od 4.000 potpisa i predali ih gradskoj upravi.

„Da li će to uroditi plodom, ne znamo, i nije do nas. Uglavnom, do sada nas niko nije kontaktirao, ni nas meštane, ni našeg pravnog zastupnika“, rekao je Petrović za N1.

Jovan Lukić iz Donje Grabovice je rekao da su podnete i prijave nadležnim inspekcijama, opštinskoj i republičkoj i da u zakonskom roku od 15 dana očekaju odgovor ovih inspekcija.

„Ovo je poslednja blokada upozorenja, mi se više nećemo baviti protestnim blokadama, sledeća blokada će biti trajno zatvaranje deponije, to što smo i tražili u samoj peticiji, zatvaranje deponije i njena sanacija. Mi smo podneli prijave i svim nadležnim inspekcijama i mi se nadamo da oni taj posao urade sami. Ako se oni ne budu oglašavali mi ćemo kao grupa građana ići dalje i sami zatvoriti ovu deponiju“, pojasnio je Lukić sledeće aktivnosti ove neformalne grupe građana na rešavanju ovog za njih gorućeg problema.

Na pitanje novinarke lokalnog portala šta će gradska uprava sa otpadom kada deponija bude trajno zatvorena, Živorad Petrović je odgovorio da to nije njihov problem.

„Naš problem je da deponija, koja nema nijedan uslov da to bude, ne samo lokalna, nego ni regionalna, prestane sa radom. Ovo je regionalna deponija jer smo zvanično dobili papire da od 2022. godine JKP Vidrak ima ugovor sa Ljigom, a od 2015. sa Mionicom o otklanjanu otpada, a imamo i dokaze da je smeće iz Arilja dovoženo na ovu deponiju. Mi, dakle, samo imamo problem sa ovom deponijom, nemamo samo problem mi ovde, nego ceo grad“, rekao je Petrović.

„Mi tražimo samo ono što je naše ustavno pravo, a to su čista reka i čist vazduh. Svaka inspekcija koja bi došla ovde, sve te nedostatke bi uočila samim gledanjem u deponiju, to da je nesanitarna. Ona nema nikakvu dozvolu da bude ovde, ni kao opštinska, a kamoli regionalna“, rekao je Lukić u obraćanju medijima.

Usledilo je i pitanje „što se i ranije nije reagovalo, odakle sada blokade kada je deponija tu prisutna već tri decenije“.

Živorad Petrović je rekao da nije istina da se do sada nije reagovalo, a da su okidači za blokadu bili nedavni požari na deponiji.

„Od ove godine je tri puta gorela. Pored nje ne može više da de živi, ne možemo da otvorimo prozor da se izluftira“, pojasnio je Petrović.

„Nije istina da nismo do sada reagovali, mi smo se nadležnima obraćali u više navrata. Čak je moj otac reagovao 1996. godine i tada je postignut dogovor da ova deponija bude zatvorena 31. decembra 1997.godine. Tada je taj sporazum donet, ali nikada nije realizovan. Kasnije, 2006. je obećano da će problem biti rešen 2007. godine. Stalno je obećavano da će biti neka nova deponija, mi više nismo spremni da čekamo“, rekao je Jovan Lukić.

Meštani ovih valjevskih sela kažu da godinama dobijaju obećanja o završetku radova na regionalnoj deponije u Kaleniću i da više ne veruju nikom. Ono na šta sada čekaju je izlazak na lice mesta nadležnih inspekcija.

Gradnja regionalne deponije u Kaleniću počela je pre nešto više od dve decenije i trebalo je da proradi krajem 2025. godine. Prema poslednjim informacijama kojima raspolaže N1, taj rok je pomeren za narednu, 2026. godinu, kada bi ova deponija trebalo da bude u funkciji.