Dubravka Stojanović: Upinjemo se da budemo na strani poraženih snaga 1Foto: Beta/Emil Vas

Reagovanja na prekjučerašnji skandal, kako su ga mnogi okarakterisali, na ceremoniji proslave Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, u organizaciji Vlade Srbije i Ministarstva za rad i boračka pitanja, kada su recitovane pesme pesnika Momčila Nastasijevića, koje su kao koračnice koristile jedinice nacističkog saradnika Dimitrija Ljotića, još se ne smiruju.

Istoričare koji su se bavili tim periodom istorije i predstavnike manjina koje su masovno stradale od fašističke ruke tokom tog rata, nisu preterano ubedila objašnjenja organizacionog odbora da je cilj bio da se sačuva autentičnost poezije srpskog pesnika Momčila Nastasijevića, čije su stihove ljotićevci zloupotrebili nakon njegove smrti.

– Ljotić je osvedočeni kolaboracionista okupatorskih snaga od prvog dana rata, tu nema dileme da su do poslednjeg trenutka bili privrženi nemačkim okupacionim snagama. Smatram da bez obzira da li je to delo nekog pesnika koji je preminuo još 1938, jasno je da je ono što je on ispevao upotrebio Dimitrije Ljotić i njegov Zbor, i da svako spominjanje asocira direktno na kolaboracioniste. To stvara neki osećaj da se relativiziraju svi događaji iz vremena Drugog svetskog rata. Znam da nije sve crno belo, ali treba napraviti neku distinkciju u odnosu na ono što je nanelo neviđenu patnju i zlo ljudima, kaže za Danas predsednik Jevrejskih opština Robert Sabadoš.

On dodaje da nije smelo da se dogodi da se tako nešto uvrsti u program proslave, jer time vlast šalje pogrešne poruke javnosti.

– Ovo što se sada dogodilo je pogrešan signal za ostalih osam ili devet miliona koliko nas je ostalo. To što se dešava na tako visokom nivou je poruka za građanstvo Srbije. Ako se mirimo sa tim i smatramo da je to za nas prihvatljivo ili da to ne predstavlja nešto što izaziva otpor u nama, onda je to pogrešno, zaključuje Sabadoš.

Istoričarka Dubravka Stojanović ocenjuje da se danas ovakvim potezima „upinjemo da budemo na strani poraženih“.

– Od 2000. godine smo imali rehabilitaciju četnika: promenjena su imena 900 ulica u Beogradu, donet zakon o izjednačavanju četnika i partizana po kome su sudovi rehabilitovali, promenjeni su udžbenici pa su u novima izbrisani četnička kolaboracija i zločini. E sad smo u novoj, radikalnoj, fazi revizionizma – sad se ne samo rehabilituje fašista Ljotić, već i slavi. Titova i Dražina slika su jedna do druge, to je znači završeno, sad idemo dalje, tačnije dublje u propast. Mi smo jedina zemlja koja se kroz partizanski pokret borila od početka, imala slobodnu teritoriju – Užičku republiku, a danas se upinjemo da budemo na strani poraženih, na kojoj smo sami, navodi Stojanović za Danas i zaključuje da nema većeg poraza za srpsko društvo.

Koraks: Dražini četnici mi streljali oca

Predrag Koraksić Koraks, karikaturista Danasa, reagovao je na saopštenje Dveri, po kome je prvi ustanik protiv fašizma i nacizma bio pukovnik jugoslovenske vojske Dragoljub Draža Mihailović.

„Kao direktni svedok znam tačno šta se desilo tih dana, imao sam osam godina. Prva akcija koju su četnici Draže Mihailovića napravili pošto su raskinuli saradnju sa Titom oktobra 1941. godine, bila je da „junački“ napadnu partizansku bolnicu sa ranjenicima u selu Gornja Gorevica, gde je moj otac bio partizanski komesar i koji je takođe ležao u bolnici. Zarobljenici su nakon tog napada odvedeni na Ravnu Goru, i tamo streljani u selu Brajiće, neposredno blizu štaba Draže Mihailovića. Među njima streljan je i moj otac. Prethodno je bio pripremljen napad na bolnicu, dve nemačke „štuke“ mitraljirale su kuću u kojoj su bili smešteni ranjeni partizani. Sve sam gledao svojim očima, i te dve štuke kako mitraljiraju, iz moje rodne kuće u selu Gornja Gorevica, ali nisam znao koliko je ljudi izginulo. Tek posle rata mi je mati rekla šta se desilo. Napad je bio izveden u sadejstvu sa nemačkim snagama, i važno je da se takve stvari znaju i da ne padnu u zaborav“, ističe Koraksić i dodaje da je saopštenje Dveri „besprimerni bezobrazluk“. J. L.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.