Duhovi prošlosti će ponovo oživeti

Da su odustali, Srbija bi u roku od pola sata povukla svoju tužbu – kaže za Danas profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić povodom procesa po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid, koji počinje 3. marta pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.

• Iznenadni dolazak ministarke spoljnih poslova Hrvatske Vesne Pusić u Beograd početkom sedmice protumačen je kao poslednji pokušaj da se tužbe povuku. To se, međutim, nije desilo. Šta je, po vašem mišljenju, glavni razlog Pusićeve posete Beogradu?

– Dolazak Vesne Pusić bio je pokušaj da se posledice suđenja svedu na minimum i da se donekle poprave odnosi dve zemlje koji su u međuvremenu narušeni. Razgovori u Beogradu sa potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem i ministrom spoljnih poslova Ivanom Mrkićem održani su sa ciljem da se ublaže neminovne posledice predstojećeg suđenja po odnose između Beograda i Zagreba. To pokazuju i njihove izjave, posebno rečenica Pusićeve da sadašnja vlast u Srbiji nije odgovorna za zločine u Hrvatskoj.

• O eventualnom povlačenju uzajamnih tužbi intenzivno se razgovaralo u proteklih mesec dana. Mislite li da se sa razgovorima zakasnilo, i da su tužbe mogle biti povučene da se ranije ušlo u pregovore?

– Ne bih se složio sa tim. Ministri spoljnih poslova obe zemlje su radili na tome tokom proteklih godinu dana. O povlačenju tužbi, doduše neformalno, ranije su tokom svojih sastanaka razgovarali i predsednik Hrvatske Ivo Josipović i tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić. Podsetiću vas da je prva izjava Vesne Pusić, kada je postala potpredsednica Vlade Hrvatske i ministarka spoljnih poslova, bila da će Hrvatska povući tužbu protiv Srbije za genocid. Međutim, šest sati nakon toga, Pusićeva je povukla izjavu, jer je postojao otpor i u Saboru i u hrvatskoj javnosti. Političke okolnosti nisu dozvolile da Hrvatska povuče tužbu.

• Koliko će suđenje trajati i kakve reakcije očekujete u javnosti tokom procesa?

– Suđenje neće dugo trajati, ali će sam proces obilovati vrlo zapaljivim izjavama. To može dovesti do negativne euforije i u Hrvatskoj i u Srbiji, koja može imati dalekosežne posledice. To su tužbe koje su zaostale iz devedesetih godina, a duhovi prošlosti će ponovo oživeti. Za Srbiju je to bio građanski rat izazvan separatizmom, dok je za Hrvatsku to bio domovinski rat, u kojoj se branila od srpske agresije. U argumentaciji i jedne i druge teze stoji tvrdnja o počinjenim genocidima, što je veoma teška kvalifikacija i optužba. Koliko će proces biti ozbiljan, pokazuje i odluka suda da suđenje bude zatvoreno za javnost, odnosno da se iskazi svedoka do kraja suđenja drže u tajnosti.

• Kakav ishod očekujete?

– Ništa nije izvesno, ali ako uzmemo u obzir da Haški tribunal nikoga pojedinačno nije osudio za genocid tokom rata u Hrvatskoj, sumnjam da će i u ovom procesu bilo koja strana biti osuđena za genocid. Tužba BiH protiv Srbije za genocid bila je znatno ozbiljnija. Tu je sud doneo rešenje po kojem Srbija nije kriva za genocid, ali nije učinila ništa da ga spreči. Hrvatska tužba ima mnogo manje izgleda od tužbe BiH, i teško će dokazati da je izvršen genocid tokom rata. Verujem da će Međunarodni sud u Hagu doneti neko solomonsko rešenje, neku vrstu kompromisa, kako se ne bi opteretili odnosi Hrvatske i Srbije, ali i njihovi odnosi sa EU.

Kočnica ka EU

* Hoće li sudski proces biti kočnica Srbiji na putu ka EU? Da li će Hrvatska doprineti tome?

– Krajnja hrvatska desnica će koristiti proces kako bi usporila ulazak Srbije u EU. Takvi glasovi su se, uostalom, mogli čuti i u Saboru. Dok je Hrvatska bila na putu ulaska u zajednicu evropskih država, njeni političari su govorili da neće usporavati Srbiju. U interesu Hrvatske, kao najmlađe članice EU, nije da blokira ulazak Srbije u EU.