Decenijama unazad kao nusproizvod u proizvodnji veštačkog đubriva u Industriji hemijskih proizvoda u Prahovu na deponiji u blizini Negotina skladišti se piritna izgoretina. Crvena prašina sa deponije stiže do kuća, bašta i njiva osam sela Negotinske Krajine, pa ne čudi da lokalno stanovništvo i ovdašnje ekološke organizacije godinama ukazuju na problem, a njegovo rešavanje bilo je tema pres-konferencije na kojoj su govorili predstavnici lokalne samouprave, „Viktorija grupe“ i ekoloških organizacija negotinskog „Badema“ i prahovskog „Preporoda“. – Istraživanja koja bi trebalo da otkriju sastav piritne izgoretine i materije koje bi mogle da se iskoriste u daljoj preradi već su počela, naveo je jedan od članova stručnog tima zaduženog za pronalaženje rešenja za nagomilanu piritnu izgoretinu i savetnik generalnog direktora za agrar „Viktorija grupe“ Vladimir Todorović.
– Tokom prošle godine urađen je i Elaborat o izvršenim merenjima zaprašenosti vazduha i zemljišta u okolini deponije piritne izgoretine na lokaciji Prahova, koji pruža tačne podatke o izvršenim merenjima. Želja stručnog tima je da ovaj problem ne ostane samo u lokalnim okvirima, već da se za njega čuje i dalje kako bi se eventualno u njegovo rešavanje uključili i inostrani investitori – istakao je Todorović dodajući da je za rešenje ovog problema potrebno izgraditi postrojenje za preradu piritne izgoretine koji bi zaposlilo nove radnike. Izgradnja postrojenja trajala bi dve do tri godine, a ono bi radilo deset do petnaest godina do potpune prerade piritne izgoretine.
Uz podsećanje da je inicijativa za rešavanje problema piritne izgoretine potekla pre svega od meštana Prahova, ali i nevladinih ekoloških organizacija, a da je lokalna samouprava veoma zainteresovana da se on i reši do kraja, zamenik predsednika opštine Negotin Branko Marković rekao je da će lokalna samouprava uključiti sve svoje kapacitete u realizaciju projekta. Nadu da će projekat uspešno biti realizovan i da će piritna izgoretina uskoro biti prerađena izrazili su predsednik Ekološkog društva „Badem“ Danilo Petrović i predstavnik Ekološkog udruženja „Preporod“ Branislav Stefanović, posebno naglašavajući pozitivne stavove „Viktorija grupe“.
Ne opstaju ni najuporniji
Deponija je nastala u periodu od 1978. do 1992. godine dok je u sastavu IHP-a radila fabrika sumporne kiseline, a procenjuje se da je na njoj smešteno oko dva miliona tona piritne izgoretine, koju je 2007. godine kupio bačkopalanački „Fertil“. Prema ranijem pisanju medija, deponija piritne izgoretine podseća na crvenkasto-sivu planinu koja se prostire na dvanaest hektara površine, koja se, u vreme jakih vetrova, rasipa po plodnim oranicama okolnih sela Radujevac i Prahovo. Procenjuje se da piritna izgoretina sadrži nešto više od pedeset procenata gvožđa, ali da u njoj ima i silicijuma, sumpora, a smatra se da na ovoj veštačkoj planini ima i oko dve tone zlata. Potpuno je neaktivna, ne rastvara se u vodi. Na njoj ne opstaju ni najotpornije biljke, ne žive ni insekti ni glodari, niti bilo koja prilagodljiva životinjska vrsta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
