Slučaj nekoliko poznatih domaćih ekonomista (Danilo Šuković, Marko Backović) i univerzitetskih profesora iz drugih struka (Mirko Vasiljević) koji su se, nesumnjivo zahvaljujući ugledu ili prepoznatljivosti u javnosti, našli na visokim pozicijama u bankama čiji je menadžment osumnjičen da je nesavesnim poslovanjem društvu naneo materijalnu štetu, samo su incidentan vrh ledenog brega finansijske povezanosti između nauke s jedne strane i politike, finansijskih institucija i firmi s druge strane. I ni slučajno ne spadaju ni u srbijanski ni u balkanski specijalitet.
Moguće kontroverzne posledice ovakve veze, naročito kad nije dovoljno javna, zapažane su i ranije, ali su pravu zabrinutost izazvale izbijanjem aktuelne svetske finansijske i evropske dužničke krize. Registrovano je da i najugledniji ekonomisti ne samo da nisu na vreme prepoznali njene uzroke nego su neretko svoj naučni kredibilitet založili u javnu odbranu ili čak promociju rešenja koja su se kasnije ispostavila kao pogubna, a tog su trenutka išla naruku vladama, bankama, firmama ili privrednim udruženjima na čijem su platnom spisku bili.
Nemački mediji tvrde da je u Nemačkoj, za razliku od Amerike, pre izuzetak nego raširena praksa da profesori univerziteta zasedaju na ministarska ili savetnička mesta u izvršnoj vlasti ili na rukovodeća ili savetnička mesta u finansijskom ili privrednom sektoru. Ipak, najuticajnije udruženje univerzitetskih profesora ekonomije iz Nemačke, Austrije i Švajcarske Udruženje za socijalnu politiku odlučilo je da sledi primer Američkog ekonomskog udruženja (AEA) i da svoje članove privoli na transparentnost opasnih veza.
To Udruženje je svojim članovima – oko 1.500 profesora ekonomija i oko 2.000 pripadnika naučnog podmlatka – ponudilo da potpišu Kodeks dobrog naučnog ponašanja. Kako u svojoj rubrici za najfascinantnije događaje u ekonomiji navodi Frankfurter algemajne cajtung, ključna odredba Kodeksa članova Udruženja bi obavezivala da na svojoj ličnoj veb-prezentaciji objave sve svoje direktne finansijere, drugu infrastrukturnu podršku koju dobijaju i sve svoje ostale izvore prihoda van profesure. Kodeks, koji je sačinila osmočlana komisija na čelu sa profesorom Humbolt univerziteta Mihaelom Burdom, članovi bi trebalo da potpišu do kongresa Udruženja petog septembra.
Američko ekonomsko udruženje sa sličnim je kodeksom isprednjačilo pred nemačkim kolegama s razlogom, smatraju Nemci. I navode primere dva američka profesora ekonomije: Frederik Miškin sa Kolumbija univerziteta je od Privredne komore Islanda dobio 124.000 dolara za veoma pohvalan članak o islandskom finansijskom sistemu koji je zatim kolabirao. Još poznatiji profesor Leri Samers sa Harvarda odlučujuće je uticao na deregulaciju finansijskog sistema, a istovremeno je dvocifrene milionske sume primao od hedž fondova kojima je ta deregulacija išla naruku.
Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović smatra da bi bilo apsolutno poželjno da se isti kodeks primenjuje i u Srbiji i ne samo za ekonomsku nego i za mnoge druge profesije kako bi se izbeglo bilo kakvo pristrasno lobiranje u korist pojedinih industrija ili preduzeća. „Kao za profesiju procenitelja koja se u poslednje vreme mnogo pominje recimo u vezi sa Agrobankom. Imaju li oni svoje udruženje i kakve sankcije od njega trpe u slučajevima procena kolaterale kakve su vršene u toj banci“, kaže Vlahović za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
