Evropa u Etiopiji

Sonja Lapatanov: MAMA AFRIKA (8)

Sonja Lapatanov autor je knjige „Mama Afrika“ koju je objavio beogradski izdavač Dereta uz čije dopuštenje objavljujemo njene odlomke. Autorka tako čitaocima nudi zanimljive zapise o kenijskom tepihu od ružinih latica, o zakonima savane, o Maroku kao jezgru arapsko-islamske kulture, o hiljadu anđela Etiopije, o Veneciji Malija, o Tunisu kao kapiji Sahare, o crnim i zelenim mambama i pitonima Ugande, o senegalskoj Meki, o Gambiji kao ostrvu bambusa, o ganskom Mravogradu, o čarima Togoa i Benina…

Najveći broj vernika iz cele zemlje se u Gondaru okuplja 7. januara, na dan Božića, i 19. januara, na Bogojavljenje. Gondar je živopisan grad, čijim centrom dominira Gemp, kvart u kome se nalaze palate, dvorci i kule. Izgradnju kompleksa započeo je car Fasiladas, da bi sledećih sto godina, sve do vremena carice Mentevab, stalno nicale nove građevine. Za ime ove carice vezuju se kraj procvata gondarske arhitekture. Putnici i trgovci koji su tada prolazili kroz Gondar, zadivljeni lepotom neobičnih građevina, pričali su kako usred Afrike živi car čiji dvor liči na srednjovekovne dvorce u Evropi. I zaista, na čitavom kompleksu prepoznatljiv je uticaj Evrope, odnosno Portugalaca, koji su na ovu teritoriju pristigli s juga kontinenta još krajem XV veka. Mada je car Fasiladas u mladosti imao veoma loša iskustva s portugalskim jezuitima, izgleda da mu to nije smetalo da svoj dvorac sazida po ugledu na portugalske. Fasiladisov dvorac je danas zaštitni znak grada i bez obzira na portugalski uticaj, stil kojim je građen naziva se gondar stilom. A još ga nazivaju i etiopskim Kamelotom.

Kada sam ušla u kompleks, učinilo mi se da me je vremeplov prebacio u srednji vek. Neverovatno lepu scenografiju činili su crveni dvorac, kule, palate, bazeni, bunari, kavezi za lavove i pomoćni objekti. Na dvorcu se viorila zastava, prozori i vrata na balkonima su bili otvoreni, a na zelenoj površini muvalo se mnoštvo ljudi u belim odorama. Nedostajali su samo konji, vitezovi, fanfare i lejdi na čiji znak bi trebalo da započne turnir. Pošto se turnir nije dogodio, pošli smo ka manastiru Debre Berhan Selasie. Manastir Svete trojice na brdu svetlosti sagrađen je za vreme vladavine cara Ijasua I, krajem XVII veka. Za mesto i vreme u kome je nastao, manastir ima neobičan formu, jer je građen u obliku aksumitske bazilike, a freske koje krase unutrašnjost crkve ubrajaju se u najlepše zidno slikarstvo u čitavoj Etiopiji. Osim izuzetnih fresaka, koje su slikane na platnu, a kasnije stavljane na zidove, ono što zadivljuje je tavanica „Hiljadu anđela“.

Nastavlja se