Finansijska kriza povećala je poverenje u evro, tvrdi nemački ekonomista Norbert Valter. „Evro je dokazao da je druga najvažnija svjetska valuta, pored američkog dolara. Ne samo u proteklih deset, većnaročito u posledne dve godine finansijske krize, Evropska centralna banka pokazala se kao snažna i pouzdana finansijska institucija. Poverenje u nju poraslo je u čitavom svetu“, rekao je Valter.
Prema negovim rečima, primeri Mađarske i Letonije pokazuju koliko su nezaštićene zemlje bez evra. „Mađarska forinta postala je predmet spekulacija, što je zemlju dovelo na rub bankrotstva. Aktuelna finansijska kriza oseća se u Letoniji. Toj državi finansijsku pomoću vrednosti od milijardu evra pružile su Evropska unija i Međunarodni monetarni fond. Zato i ne čudi što je evro stekao mnogo novih simpatizera“, naglasio je Valter za radio Dojče vele.
On je izrazio uverenje da su zemlje koje su na putu ka EU i monetarnoj uniji postale manje sumnjičave, što se ne odnosi samo na male zemlje, poput baltičkih, veći na Poljsku. „Čak i u Velikoj Britaniji, u kojoj se od evra toliko strahovalo, sada se iznenada glasno razmišlja o evropskoj moneti. Diskusija je otvorena u decembru, kada su funta i evro bili na gotovo istom paritetu. Poljska, koja je do sada, takođe, pripadala frontu protivnika evra, najavila je da će 2012. uvesti evro, a Rumunija se sprema da to učini 2014“, dodao je Valter.
On je ukazao na to da snažan evro nema samo dobre strane, veći čini izvoz iz evrozone skupljim i otežava privredni oporavak. „Pošten kurs prilikom zamene evra bio bi 1,20, a ne 1,40 američkih dolara. S druge strane jasno je da snažan evro u tržišnoj konkurenciji predstavlja opterećenje za privrednike. Ali, Amerikanci ne bi bili ono što jesu kada bi preterano razmišljali o brigama Evropljana“, konstatuje Valter i dodaje da razlike u kamatama između Evrope i Amerike privlače špekulante. Prema njegovom mišljenju, Evropska centralna banka, koja je juče smanjila kamatnu stopu na dva odsto, neće pratiti politiku nultih kamata Banke američkih federalnih rezervi, čak i ako razlike u kamatama u ovom trenutku nanose štetu. „U Evropi nastupa recesija. Postoje nedoumice i oko pitanja da li je delotvorna finansijska politika. Treba reći i da je visoki uzlet koji je evro imao do sredine 2008. u međuvremenu relativizovan“, naveo je nemački ekonomista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
