Foto FoNet Milica VučkovićMa koliko da smo navikli da aktuelna vlast baš i ne bira reči, a svoju radikalsku retoriku koja deli ljude i optužuje bez dokaza planski koristi kao instrument vladanja više od decenije, neke izjave koje ovih dana izlaze iz usta visokih državnih funkcionera prevazišle su granice zdravog razuma i skoro zašle u domen naučne fantastike.
Jasno je da režim ako ne zna, onda bar oseća, da im se bliži kraj vladavine, i naši funkcioneri počinju da se ponašaju kao ranjena zver u klopci.
Sve ono što ranije baš nije mogao da direktno izgovori predsednik, pa su u njegovo ime to iznosili oni niži u hijerarhijskom lancu, a tabloidi dovodili do granica nezamislivih gadosti i ogavnosti, kao da se pomerilo za stepenicu naviše.
Predsednik tragičnu smrt studentkinje bez pardona karakteriše kao ubistvo, i kao dokaz insinuira kako ona nije bila sklona samoubistvu.
Nagađa on usred istrage, i opet nenadležan za taj slučaj. Najavljuje hapšenje profesora fakulteta jer je navodno davao desetke studentima koji idu nablokade, tvrdi predsednik. Izgleda da više ne postoje interne disciplinske mere, nego se to odmah hapsi po kratkom postupku.
Naravno, samo ako si član akademske zajednice ili intelektualac koji je protiv njegove politike.
„Njegov“ ministar Darko Glišić, nekadašnji radikal, a po mentalnom sklopu reklo bi se i sadašnji, poručio je gledaocima nacionalnih frekvencija: „ne šaljite decu na blokaderske fakultete, jer će vam ih vratiti u kovčezima“.
Ispravno je neko primetio, da su upravo ti radikali našu decu vraćali u kovčezima, sa ratišta koja i nisu bila naša.
Zablistao je i ministar Bratina, izjavljujući skandaloznu i nebuloznu stvar: da studenti nisu svesni da policija može da ih bije i ubije.
Daleko od svog resora, bivši desničar, bavi se nadležnostima policije.
Taj osećaj nekažnjivosti i neodgovornosti (prvenstveno političke, ali i zakonske) koju su naši vlastodršci itekako okusili, daje im vetar u leđa i briše granice morala, zakona, svega ljudskog.
Istovremeno su nam zatvori puni privedenih studenata, profesora, aktivista, advokata.
Puni su i onih koji su na društvenim mrežama napisali nešto benigno protiv režima, a privedeni pod optužbom rušenja državnog poretka.
Teško je razumeti šta se u glavama tih ljudi zbiva. Da li je vlast i moć toliko opojna, da se gubi veza sa realnošću?
Ili svi oni misle da će baš svako od njih uspeti, nakon pada ovog represivnog režima i kada profunkcioniše pravosudni sistem, uspeti da se sakrije, da dobije azil u nekoj sigurnoj zemlji?
Jer sigurno je da mnogi od njih imaju za šta da odgovaraju pred zakonom.
Čemu se nadaju, za sebe i svoju decu, kad tuđu nazivaju fašistima, zločincima i izdajnicima?
Ili možda misle da će ovako doživotno?
Zver u klopci je agresivna, ujeda, grebe i brani se.
Ali životinji bar instinkt kaže kada je dosta, kada takvo ponašanje više nema rezultat, i da je vreme da beži ili se pak preda.
Na žalost, neki ljudi to ne znaju, a posebno je opasno kad su to oni koji raspolažu silom prinude, vladaju svim medijima i odlučuju o našim sudbinama.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
