Građani se i dalje suočavaju sa brojnim fizičkim, komunikacijskim i drugim preprekama koje im otežavaju život u zajednici

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je, govoreći o pravcima za unapređivanje pristupačnosti, naglasio da su u okviru projekta izrađene preporuke za izmene i dopune Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, kao i Zakona o planiranju i izgradnji.

„Zakon o planiranju i izgradnji prepoznaje aspekt fizičke pristupačnosti, koji podrazumeva da objekti moraju biti projektovani i građeni a njihovo okruženje planirano tako da se osobama sa invaliditetom, deci i starijima omogućava neometano kretanje i pristup“, rekao je Momirović, ali i upozorio da je praksa pokazala da još postoje brojni izazovi.

Paralelno sa projektom „Zajedno za pristupačne javne ustanove“ u toku je i sprovođenje rekonstrukcije i adaptacije javnih objekata u lokalnim saoupravama, naveo je Momirović ističući da su u toku radovi na 28 objekata u 14 gradova i opština i da će svi radovi biti završeni do kraja godine.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević ocenila je da se vredno radi na zakonodavnom okviru, dok se u isto vreme komunicira sa osobama sa invaliditetom i drugim građanima, kako bi država imala „reper gde da usmeri snage“ kada je reč o poboljšanju pristupačnosti.

„Na predlog građana, izdvojili smo značajna sredstva i uklonili smo barijere na trotoarima i bazenima gde nam je ukazano, postavljeno je preko 100 rampi u 40 lokalnih samouprava, a po prvi put osobama sa invaliditetom postale su dostupne Zadužbina Ilije Kolarca, Beogradski sajam, filijale PIO Fonda, škole i vrtići, a izgrađena su i inkluzivna igrališta“, rekla je Kisić Tepavčević.

Naglasila je da se vodi računa da se uklone i komunikacijske barijere, pa tako PIO fond može da štampa dokumenta na Brajevom pismu.

Poverenica za ravnoravnost Brankica Janković upozorila je da je invaliditet od osnivanja te instutucije među tri najčešća razloga za diskriminaciju građana, a pored ukazivanja na neophodnost da javne ustanove, biračka mesta ili sudovi budu pristupačni, ukazala je i na značaj pristupačnosti radnom mestu.

„Imamo solidne rezultate kada je reč o primeni Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, ali postoji nerazumevanje poslodavaca kada je reč o potrebi stvaranja inkluzivnog i pristupačnog radnog mesta“, rekla je Janković.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar navela je da 120 miliona građana EU ima neki oblik invaliditeta, da se suočava sa barijerama u obrazovanju, zdravstvu, političkom životu, kao i da je njih 68 odsto u riziku od siromaštva, i utoliko je pitanje pristupačnosti o izuzetnog značaja za EU.

„Evropska unija nastavlja da podržava Srbiju u unapređenju politika i intenziviranju napora za dalju integraciju osoba sa invaliditetom, a do sada je donirala šest miliona evra u te svrhe, a brojni programi realizovaće se u narednim godinama“, najavila je Norčič Štamcar.

Tokom sprovođenja projekta „EU i Srbija – Zajedno za pristupačne javne ustanove“ organizovane su obuke i edukacije za 380 učesnika, pripremljena temeljna analiza pravnog okvira koji reguliše ovu oblast, a objavljen je i „Vodič za pristupačnost“ namenjen lokalnim samoupravama, nevladinim organizacijama i inženjerima.