Hemijske industrije „Zorka“ više nema: Zašto je onda Šabac i dalje najzagađeniji grad u Srbiji?

„Ovo su rezultati na osnovu analize podataka o kvalitetu vazduha dobijenih iz građanskih senzora, putem aplikacije X-ECO, u prvih pet meseci 2022. godine“, navedeno je se u saopštenju BOŠ-a.

Kao kriterijum korišćen je broj dana sa prekomernom koncentracijom PM10 čestica, koja je zakonski definisana i koja na godišnjem nivou, ne sme biti prekoračena više od 35 puta.

„S obzirom na to da u Šapcu ne postoji zvanično merenje PM čestica, mi redovno, na osnovu godišnjh izveštaja Agencije za zatitu životne sredine, dobijamo informaciju da vazduh u Šapcu „nije toliko zagađen“, što lokalnu smoupravu onda ne obavezuje da preduzme bilo kakve mere za rešavanje tog problema“, objašnjava za Danas dr Dejan Pavlović, predsednik Evropske zelene partije.

Da bi dokazali zagađenost, grupa građana u saradnji sa nevladinim organizacijama, instalirala je pre dve godine nekoliko senzora za merenje vrednsti PM 2.5 i PM 10 čestica u vazduhu, na više lokacija u gradu.

„Oni su zaista pokazali enormno zagađenje, posebno zimi kada se lože, u najvećoj meri, fosilna goriva, a prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu, upravo su PM čestice, odgovorne za oko 15.000 smrti godišnje u Srbiji“, kaže Pavlović.

Ističe da su, osim domaćinstava, najveći ekološki problem industrijski proizvođači, koji ne poštuju zakonske propise.

„Imamo primer Istočne industrijske zone u Šapcu, gde se nalaze postrojenja nekoliko fabrika, za koje pouzdano znamo da su svoje optadne vode godinama ispuštali u lokalnu lagunu, koja se nalazi nedaleko od reke Save, i za to niko nije odgovarao“, kaže naš sagovornik.

Ističe da su od lokalne inspekcije dobili informaciju da je u vodama ispuštenim u reku, pronađen i radioaktivni materijal.

Kao jedan od primera navodi i kinseku kompaniju „Mint“ u Severozapadnoj industrijskoj zoni u Šapcu.

„Pratimo njihovo gradilište, gde oni zaista neodgovorno postupaju prema životnoj sredini, jer prosipaju malter i beton, i na neadekvatan način peru kamione. Tu je u planu livenje auto delova, što bi mogao biti potencijalni ekološki problem“, upozorava Pavlović.

Ističe da u Šapcu ima i svetlih primera, kao što je kompanija „Hemofarm“ koja, kako kaže, svoje otpadne vode preradi do tog nivoa, da se bez problema mogu ispuštati u običnu kanalizaciju.

Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Šta rade sudije Ustavnog suda?

„Čovekova sudbina – snovi i stvarnost“: U Šapcu otvoren 8. po redu festival „Pozorišno proleće“ predstavom „Ljudi od voska“

Oskar guta sve: Lični stav Hanibala Kovača

Fabrika za proizvodnju đubriva u Šapcu: Nije bilo curenja amonijaka