Subotičani igraju hokej na zaleđenom Paliću. Foto: Privatna arhivaSvake godine u januaru, četiri mladića iz Subotice čekaju samo jedno – da zaledi jezero Palić kako bi mogli da igraju hokej.
Na snegom okovanom Paliću, juče su staze za šetnju bile gotovo puste. Tek po koji posetilac usudio se da po „debelom“ minusu prošeta uz obalu jezera.
Ipak, bilo je i onih koji su se obradovali što se živa na termometru spustila 12 crta ispod nule.
To su mladi Subotičani Kosta Kalinić, David Vuletić, Nikola Todorović i Aleksandar Vavan, koji neguju tradiciju igranja hokeja na zaleđenom Palićkom jezeru dugu dve decenije.
“Prvi put smo igrali 2002. godine, a poslednji put smo bili 2017. godine kada je Palić zaledio. Posle toga nismo išli, jer su zime bile blage, tako da jezero nije moglo da se zaledi, a ove godine smo konačno dočekali da ponovo igramo”, priča nam Aleksandar.
Zbog toga ni hladnoća, ni oštar vetar, nisu sprečili ove momke da juče, u ranim jutarnjim časovima, izađu na jezero.
Za igru su najpre dobro pripremili “teren”, očistivši deo jezera od snega kako im klizaljke ne bi zapinjale, a onda i označili improvizovane golove.
Obučeni u zimske jakne, sa kapama i rukavicama, rastrčali su se za pakom, a uprkos sudaranju, preticanju i ukrštanju štapova, čvrsto su stajali na ledu.
“Svi znamo da kližemo, tako da padovi nisu česti”, kaže kroz smeh Kosta.
On je i obezbedio štapove i pak za igru, za koje nam otkriva da imaju još dugovečniju tradiciju od njihovog hokeja.
“Svi ovi štapovi su jako stari i malo po malo sakupljani. Neke od njih je moj tata nasledio još od svojih roditelja, neke je kupio kad je bio mlad, a neke je pokupio od drugara i vremenom se nakupilo šest palica i dva paka”, predočava Kosta.
Osim adekvatne opreme, David kaže da im je za ovo zadovoljstvo najvažnije da ih posluži “lepo” vreme, što u ovom slučaju podrazumeva da temperatura bude nekoliko dana uzastopno ispod nule.
“Svake zime intenzivno pratimo vremensku prognozu i nadamo se. Godinama je bilo mnogo razočaranja jer nedostaje samo dan ili dva da budu dovoljno hladni. Često se dešavalo da dođemo samo da izvidimo situaciju, a vraćali smo se poraženi jer jezero nije zaledilo”, objašnjava David.
A razočaranje su osetili već jutros, kada su se ponovo obreli na Paliću. Zbog toga što je temperatura prešla u plus, led se istanjio, a na pojedinim mestima počeo i da puca, zbog čega nisu smeli da zaigraju omiljenu igru.
“Uvek vodimo račna o bezbednosti i do sada se nije desilo da neko od nas propadne u jezero. Nikada ne idemo daleko, na sredinu jezera, već igramo najčešće uz obalu”, ističe Nikola.
Zbog toga nije redak slučaj ni da ih slučajni prolaznici primete i zastanu da gledaju njihovu igru.
“Znamo da igramo satima. Juče smo odigrali devet partija do pet golova, i uvek se nađe neko od ljudi koji se šetaju da nas gleda. Nekad i navijaju”, dodaje Aleksandar.
Koliko im znači što su bar juče mogli da se okupe i zaigraju hokej na zaleđenom jezeru, najbolje oslikava to što su sva četvorica uzela slobodane dane na poslu, pri čemu su Kosta i David doputovali u Suboticu iz Beograda, a Nikola iz Novog Sada, gde inače rade.
“Ustao sam u šest ujutro, odslušao nekoliko odbrana studentskih radova na fakultetu i nakon toga odmah seo u kola i došao u Suboticu. Za ovakve trenutke mi nije teško da se pomučim, jer zaista uživamo u igri i druženju, a to nam je najvažnije”, poručuje Nikola.
Da je zaista tako, potvrđuje i njihova organizacija u timove. Nakon svake partije igrači se rotiraju tako da svako ima priliku da zaigra sa svakim, a pobede i poraze ravnomerno rasporede među sobom.
“Jeste da je zima i da smo na otvorenom, ali nam nije hladno, jer smo stalno u pokretu i više pažnje obraćamo na igru, nego na hladnoću”, zaključuje David.
Nakon hokeja, ovi momci imaju još jednu tradiciju – da se zaslade toplom čokoladom u obližnjem kafiću uz obalu Palićkog jezera, pre nego što se vrate kući.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
