„I biolozi Desanku za trku imaju“: Zašto država ne poštuje odluke koje je sama donela?

Poslednji u nizu takvih primera je odluka ministra prosvete Branka Ružića da Nacionalnom prosvetnom savetu (NPS) vrati na ponovno razmatranje deo programa biologije za osmi razred osnovne škole koji se odnosi na polni i rodni identitet.

Povod za ovaj potez je bila polemika u delu javnosti (očigledno podstaknuta Evroprajdom) koja osporava sadržaje udžbenika biologije nekoliko izdavačkih kuća, a koju predvodi Pokret Dveri. U debatu se uključio i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Porfirije koji je u svom govoru tokom molebana za svetinju braka i porodice doslovno kazao:

„Ovih dana smo saznali da su u udžbenike osnovnih i srednjih škola kod nas ispod žita, daleko od oka javnosti, unete lekcije koje propagiraju rodnu ideologiju. Ko je to učinio? Da li je neko vas, čija deca idu u školu, pitao nešto o tome? Da li ste saglasni? Ako vas pak nije pitao, a ja znam da nije, tražimo od nadležnih organa da se odmah povuku iz upotrebe svi udžbenici, priručnici i pomoćna nastavna sredstva u srednjim, osnovnim školama i predškolskim ustanovama u kojima postoje takve lekcije“, poručio je patrijarh.

I umesto da prvi čovek srpskog obrazovanja istupi i javno podseti da je program biologije za osmi razred usvojen i objavljen još 2019, da je iza njega tada stalo Srpsko biološko društvo, a potom i Nacionalni prosvetni savet, da su na osnovu tih programa urađeni udžbenici које је svojim potpisom upravo on kao ministar odobrio, Ružić je u maniru iskusnog političara zatražio da „struka da svoju ocenu o tome da li je takav program u skladu sa naučnim teorijama koje prihvataju i po kojima rade biološki fakulteti, da li se i kroz njih odražava nacionalni interes, i pre svega, da li je to u najboljem interesu po obrazovanje naše dece“.

A struka je svoje već rekla i to ne iza zatvorenih vrata, „ispod žita“ i preko noći, već u širim konsultacijama, posebno vodeći računa da osporeni deo programa bude razumljiv učenicima osmog razreda.

Na ovom mestu ponovo treba podsetiti da je Vlada Srbije sredinom 2004. godine donela odluku o osnivanju Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) „radi praćenja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraživačkih i drugih stručnih poslova u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju“.

Zavod, kako se navodi na sajtu te institucije, obavlja stručne poslove iz oblasti obrazovanja i učestvuje u pripremi propisa iz nadležnosti Ministarstva prosvete, Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.

Jedna od nadležnosti ZUOV-a je da priprema predloge nastavnih programa, i to tako što Zavod formira radne grupe u kojima su uvek profesori sa univerziteta i nastavnici zaposleni u osnovnim i srednjim školama.

NPS je, dok ga prethodni ministar prosvete nije razvlastio, bio nadležan da donosi te programe.

Izmenom zakona Savet sada daje mišljenje, dok programe donosi ministar.

Slično je i sa udžbenicima, za čije pregledanje su zadužene stručne komsije ZUOV-a, a formalno ih odobrava svojim potpisom ministar.

Po ovoj „mustri“ svojevremeno je usvojen program srpskog jezika i književnosti za treći i četvrti razred gimnazije iz koga je, kako se tada tvrdilo, izbačena Desanka Maksimović, a oni koji su takav predlog komisije ZUOV-a podržali, kasnije su „prali ruke“ tvrdeći da im je cela stvar podmetnuta.

I tada je NPS dao pozitivno mišljenje o programu, a tadašnji ministar ga je svojim potpisom odobrio. Kola su se slomila na Zavodovoj Komisiji za srpski jezik i književnost koja je samo sačinila predlog, imajući svoje obrazloženje zašto su izostavljena dela Desanke Maksimović iz gimnazijskih programa književnosti za pomenute razrede.

Pod pritiskom javnosti program je promenjen i u njega ubačen veliki broj književnih dela za koje je NPS smatrao da treba da se nađu u čitankama.

Ništa bolje nije prošla ni istorija, o kojoj se ne bi ni raspravljalo da u tom trenutku nije u javnosti vođena polemika o dometima filma „Dara iz Jasenovca“.

Silne neistine danima su iznosili najviši predstavnici vlasti, od toga da se o Jasenovcu na časovima istorije govori 10 minuta, da su ovoj temi posvećene tri rečenice udžbenicima, da udžbenike istorije pišu stranci…

I tada je bilo nužno da resorni ministar javno kaže istinu – da je ceo postupak donošenja školskih programa i odobravanja udžbenika pod kontrolom države i da ništa od onoga što su pričali njegovi koalicioni partneri nije tačno.

Umesto toga Ružić se složio sa Vučićevom idejom da država treba da piše udžbenike od nacionalnog značaja. Koji do danas nisu napisani.

Manjak patriotizma

Indikativno je da najveći broj kritika na školske programe dolazi od izrazito desničarski orijentisanih stranaka i pojedinaca koji najčešće iznose primedbe da u programima i udžbenicima nedostaju sadržaji koji bi kod mladih razvijali nacionalni identitet. Tvrdi se da udžbenike u Srbiji pišu stranci, da u njima nedostaje patriotizma, da se istorijske činjenice u udžbenicima istorije tumače iskrivljeno, a u čitankama nema dovoljno dela koja podstiču ljubav prema domovini i zavičaju… Nijedna od ovih teza nije potkrepljena dokazima, ali su po pravilu povod za reakciju nadležnih.