Mile DRagić
MIle Dragić (foto: armyequipment.com), Izvor: KRIKSrpski privrednik Mile Dragić, poznat po proizvodnji vojne opreme, imao je račun u švajcarskoj banci na kom je čuvao pozamašna sredstva, otkriva KRIK u međunarodnom novinarskom projektu „Švajcarske tajne“, dok DRagić tvrdi da nema lično račun.
Mile Dragić je u „Credit Suisse“ banci kontrolisao dva računa, pokazuju podaci o bankovnim računima u Švajcarskoj koji su procurili u međunarodnom novinarskom projektu „Švajcarske tajne“ u kome je učestvovao i KRIK.
Istraživanje „Suisse Secrets“ (Švajcarske tajne) zasnovano je na procurelim podacima o računima u švajcarskoj banci koje je izvor dostavio novinarima nemačkog lista „Zidojče cajtung“. U istraživanju su učestvovali novinarska mreža OCCRP i novinari iz 47 redakcija iz 39 država. KRIK je bio deo ovog novinarskog tima i analizirao podatke koji imaju veze sa Srbijom.
Jedan račun vodio se na firmu i Dragić je imao ovlašćenje da raspolaže novcem na njemu, pokazuju procureli podaci, ali ne otkrivaju koja kompanija je u pitanju. Račun je otvoren 2005, neposredno pre nego što je Dragić sa državom potpisao ugovor o prodaji vojne opreme – posao koji, međutim, nikada nije realizovan. Na računu je bilo gotovo osam hiljada švajcarskih franaka (oko 5.000 evra) u novembru 2008, a ugašen je nekoliko meseci kasnije.
Osim ovog računa, Dragić je 2015. otvorio i lični račun u švajcarskoj banci na kom je nekoliko meseci kasnije već bilo oko milion švajcarskih franaka (oko 900 hiljada evra)
Dragić u pisanom odgovoru za KRIK tvrdi da su oba računa vezana za firme i da u Švajcarskoj ne poseduje lični račun: „Računi koje navodite su računi pravnog lica… Ja lično nemam otvoren račun u Švajcarskoj. Zakon Švajcarske mi ne dozvoljava kao srpskom građaninu da imam privatan račun u njihovim bankama.“
Naveo je i da nije postojala namera da se novac od ugovora potpisanog sa državom 2005. deponuje na račun u Švajcarskoj i pitanje ocenio kao zlonamerno.
„Nije bilo namere. Naravno da su u ugovorima navedeni samo računi u srpskoj banci. Neka čitaoci procene o pobudi Vašeg pitanja“.
Dragić u odgovoru KRIK-u tvrdi i da je imao dozvolu Narodne banke Srbije da novac čuva u inostranstvu za otvaranje računa u Švajcarskoj, na šta građane Srbije obavezuje zakon. Iz NBS-a, međutim, kažu da nemaju saznanja da je ovaj biznismen imao račun u „Credit Suisse“.
Iz švajcarske banke nije odgovoreno na pitanja novinara o konkretnim računima i klijentima, ali je saopšteno da banka „posluje u skladu sa svim globalnim i lokalnim zakonima i propisima“.
Dragić je poznati proizvođač vojne opreme i godinama je jedan od glavnih snabdevača srpske policije i vojske. Osim što posluje sa državom, vojnu opremu izvozi za Bliski istok, Afriku, zemlje bivšeg SSSR-a i u države u okruženju.
Njegova glavna firma „Proizvodnja Mile Dragić“ za 15 godina zaradila je oko 5 miliona evra u poslu sa državom, sudeći po podacima dostupnim na portalu javnih nabavki. U istom periodu poslovni prihod ovog preduzeća bio je oko 80 miliona evra.
Osim ove, Dragić poseduje još najmanje šest firmi u Srbiji, po jednu u Bugarskoj i Sloveniji, kao i jednu na egzotičnoj ofšor destinaciji – srednjoameričkoj državi Belize. Posredstvom ove firme, Dragić je vlasnik i čuvenog hotela „Moskva“ u centru Beograda.
Dragić i njegove firme poseduju vrednu imovinu – stanove, poslovni prostor, zgrade, građevinsko i poljoprivredno zemljište u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Irigu, Sremskoj Kamenici i na Kopaoniku.
Slučaj „Pancir“
Neposredno nakon što je otvorio prvi račun u švajcarskoj banci 2005. гodine, Dragić je sa državom sklopio posao vredan 176 miliona evra. Ovaj unosan posao, međutim, nikada se nije ostvario. Zbog sumnje da je reč o dogovoru štetnom po državu, otvorena je istraga. Osumnjičeni su bili tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić, dvojica službenika ministarstva i Mile Dragić. Dragić je najpre bio sumnjičen za davanje mita, ali je tužilaštvo od ovih optužbi odustalo još u istrazi.
Optužnica je podignuta dve godine kasnije, 2007. godine, za zloupotrebu položaja. Kako je tvrdilo tužilaštvo, ministar Davinić je sklopio ugovor sa firmom „Mile Dragić“ za nabavku, između ostalog, 60.000 pancira i 60.000 šlemova, a za tolikom kupovinom nije bilo potrebe.
Dragić je oslobođen u februaru 2013, a posle nekoliko meseci ovu odluku je potvrdio i Apelacioni sud u Novom Sadu. Trgovac vojnom opremom tvrdio je da je mu je slučaj „pancir“ namešten. Kako je tada ispričao, aferu mu je nametio tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić jer je bio u sukobu sa Davinićem u vezi sa troškovima ministarstva odbrane.
Dinkić je inače bio taj koji je javnosti otkrio da se sprema potpisivanje ugovora, a taj posao je nazvao „pljačkom veka“. Dragić i Dinkić sreli su se nekoliko godina kasnije u restoranu Dragićevog hotela „Moskva“ gde je Dinkić sedeo u društvu. Dragić je prišao stolu i zatražio od Dinkića da napusti hotel.
Dragić je tužio državu za naknadu štete za vreme provedeno u pritvoru kao i zbog gubitaka koje je pretrpeo. Sud je prihvatio tužbu u delu koji se odnosio na pritvor i državi je naložio da Dragiću isplati 380.000 dinara, kao i da nadoknadi troškove postupka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
