Intervju – Predrag Simonović, inspektor u penziji: Kriminal je zavladao MUP-om

Prvostepenom odlukom Višeg suda u Beogradu utvrđeno je da sam u periodu dok sam bio član Radne grupe za rasvetljanje ubistva novinara Slavka Ćuruvije mobingovan od strane starešina SBPOK-a, šefa i načelnika odeljenja. Apelacioni sud je poništio prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje“, kaže u razgovoru za danas Predrag Simonović, inspektor MUP-a u penziji, autor autobiografskog romana „Operativac“ koji je izazvao pažnju javnosti ali, očigledno, i mnogih pojedinaca u policiji.

„U slučajnom susretu u gradu Aleksandar Kostić iz Uprave kriminilističke policije (UKP), koji je bio zadužen da pročita moju knjigu, uz reči da je više očekivao od mene po pitanju knjige, pokazao mi je na telefonu umrlicu nekog čoveka protiv koga je vodio sudski postupak. Valjda tako prolazi svako ko mu se zameri. Od strane aktivnog pripadnika BIA, u kontaktu koji je on inicirao, sugerisano mi je da bi knjiga bila bolja ako bi je izdao bez pratećih dokumenata kao I da bi bilo pametno da se okrenem crkvi a kao poklon od agenta BIA dobio sam tri male ikone: za mene, za suprugu i za Nadeždu, imenom je oslovio moju ćerku. Iako sam sve ovo shvatio kao pretnju BIA i UKP nisam obaveštavao nadležne jer znam kako bi se sve završilo. Bilo mi je bitno da izadje knjiga i da čitaoci shvate pravo stanje stvari i kriminal koji je obuzeo MUP“, objašnjava Simonović.

Vaši ozbiljniji u MUP-u počinju  sa radom na predmetu „Albatros“. O čemu je reč u ovom predmetu?

Predmet “Albatros” je realizovan 2011. godine hapšenjem jedanaestočlane organizovane kriminalne grupe sa područja Niša, Leskovca i Vlasotinca koja se bavila iznudama i pranjem novca. Uhapšeni pripadnici ove grupe su ukupno osuđeni na 38 godina zatvora a prvi put u istoriji srpskog pravosuđa doneta je presuda pravnom licu. Za postupanje u navedenom predmetu nagrađen sam nagradom tadašnjeg ministra Ivice Dačića.

Otkud onda problemi?

Karakteristično za ovaj predmet je to da je vođa organizovane kriminalne grupe lično poznavao visoko pozicioniranog službenika tadašnjeg kabineta ministra unutrašnjih poslova a problemi počinju onog momenta kada mi je neposredni starešina, načelnik odeljenja u SBPOK-u, usmeno “predložio” da je najbolje da zatvorim navedeni predmet. S obzirom da je predmet bio u završnoj fazi ja sam odbio “predlog” i ubeđivanje” od strane načelnika i predmet priveo kraju.

U ovom predmetu bilo je, kako navodite u romanu, još nekih indikativnih situacija.

Neposredno pred hapšenje osumnjičenih saznao sam da u radu na predmetu učestvuje i policijski službenik Jedinice za finansijske istrage, kome je jedan od osumnjičenih zet. Navedeno saznanje sam preneo neposrednim rukovodiocima, što je izazvalo uznemirenost, i već narednog dana kolega je vraćen u svoju matičnu jedinicu. Napominjem da sam u to vreme već bio član Radne grupe za rasvetljavanje ubistava novinara Slavka Ćuruvije i povremeno sam pozivan u SBPOK u vezi predmeta “Albatros”, tako da je mimo mog znanja, kao nekog ko vodi predmet, slučajno ili namerno, kolega priključen radu na predmetu.

*U jednom trenutku vam je bila ugrožena bezbednost. O čemu se radi?

Proverom bezbednosne ugroženosti članova Radne grupe utvrđeno je da su nas kolege proveravale kroz bazu Jedinstvenog informacionog sistema MUP-a Republike Srbije. Uvidom u bazu moguće je utvrditi trenutnu adresu i prethodne adrese, vlasnika stana gde je prijavljeno prebivalište, podatke roditelja, supružnika, registarsku adresu automobile… O navedenom sam se obratio pritužbom Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti koji je nakon sprovedene kontrole MUP-a utvrdio neovlašćenu obradu mojih podataka o ličnosti. U to vreme dokumentovano je da se članovi organizovane kriminalne grupe u dva navrata pojavljuju u ugostiteljskom objektu koji se nalazi u sastavu zgrade gde mi je prijavljeno prebivalište i da je sa njima u društvu policijski službenik, koji je uhapšen kao član grupe, a koji me lično poznaje. I dan danas verujem da su mene tražili.

*Ko je i zašto neovlašćeno pristupao vašim podacima?

Uvidom u listing provera utvrdio sam da su me proveravale kolege iz Niša, Leskovca i Vlasotinca što sam mogao da povežem sa predmetom “Albatros” i gore navedenom situacijom, odnosno da su me proveravali po nalogu lica iz kriminogene sredine da bi se saznala moja adresa. Proveravali su me iz BIA ali nikad nisam dobio objašnjenje zbog čega.

*Bili ste i član Radne grupe za rasvetljavanje ubistva Slavka Ćuruvije. Šta se dešavalo u ovom periodu?

Na ovo pitanje mogu da odgovarim samo u svoje ime. Kao član Radne grupe za rasvetljavanje ubistva Slavka Ćuruvije bio sam mobingovan od strane starešina iz SBPOK-a što je direktno uticalo na rad radne grupe. Mišljenja sam da smo trebali da budemo samo još jedna radna grupa na papiru i da kao i sve prethodne ne rasvetlimo ubistvo. Takođe mislim da je ova radna grupa u svojim istraživanjima a koja se posredno tiču nekih drugih predmeta, otišla predaleko i da to nekom iz vrha MUP-a nije odgovaralo. Upoznati ste a i pisali ste o ugroženosti pukovnika Dragana Kecmana i pripremi njegove likvidacije u vezi predmeta Ćuruvija.

*Kad i zašto prestaje vaš angažman u Radnoj grupi za rasvetljavanje ubistva Slavka Ćuruvije?

Ja sam do kraja rada na predmetu, odnosno podnošenja krivične prijave ostao u Radnoj grupi koja se bavila rasvetljavanjem ubistva Slavka Ćuruvije. Nakon toga dobio sam rešenje da sam član Radne grupe za rasvetljavanje ubistva novinara Milana Pantića iz Jagodine. Rešenje da nisam više član Radne grupe dobijam neočekivano a da ni Dragan Kecman kao rukovodilac radne grupe, ni Veran Matić kao predsednik Vladine komisije nisu bili upoznati s tim, niti su to predložili. Rešenje mi je uručio Aleksandar Kostić, nekadašnji zamenik načelnika Komunalne policije a tada na radnom mestu poslovi praćenja propisa i evropskih integracija u UKP-u. Rešenje je bilo označeno stepenom tajnosti strogo poverljivo a umesto potpisa stavljen je faksimil direktora. Tom prilikom Kostić mi je zapretio da je rešenje strogo poverljivo, da ne postoji mogućnost žalbe, da zato što je strogo poverljivo ne smem da ga pokazujem nikome pa čak ni advokatu jer će protiv mene biti pokrenut disciplinski postupak i podneta krivična prijava. Naravno, istog dana advokat je napisao žalbu.

*Šta je bio razlog da podnesete tužbu za mobing?

Razlog je bilo konstatno zlostavljanje od strane starešina SBPOK-a, šefa i načelnika odeljenja. Svakodnevno ponižavanje, zlonamerno, neprijateljsko i neetičko ponašanje, nemogućnost komunikacije, pokretanje disciplinskih postupaka koji su služili za zastrašivanje jer je svaki od postupaka obustavljen, konstantni napadi na kvalitet mog profesionalnog rada na način da se prikrivaju propusti i nedostaci u radu na koje sam ukazivao, davanje nezakonitih naređenja koja sam ja odbijao a u stvari mislim da je u osnovi svega opstrukcija rada radne grupe zbog interesa pojedinaca, što će nadam se vreme pokazati.

*Napustili ste MUP odlaskom u prevremnu penziju. Zašto?

Dugogodišnje zlostavljanje od strane starešine imalo je posledice na moje zdravlje. Zbog problema sa srcem, nakon dužeg bolovanja, komisija je utvrdila da nisam više sposoban za obavljanje posla policajca zbog čega sam otišao u invalidsku penziju.