Istina u vinu „mozel“

 Da su Luksemburžani bili u pravu kada su težili ukidanju barijera i da ne preteruju kada hvale napitak od grožđa, uverili su se i novinari iz Srbije, učesnici seminara o evropskim integracijama, organizovanog u Velikom Vojvodstvu u srcu EU, od 8. do 13.maja ove godine. Mnogi od njih prvi put su koristili biometrijski pasoš, još jedan od simbola bezviznog režima.

Tvrđava, čije zidine pamte brojne osvajače, koji su, uglavnom bez uspeha, pokušavali da zagospodare Luksemburgom, bila je prvi prizor koji su pospani putnici namernici ugledali posle aerodroma i polja. Autorka teksta ne zna da li je Ivo Andrić ikada posetio prestonicu ove „patuljaste države“ smeštene na 2.586 kilometara kvadratnih, ali lepota kamena nesumnjivo ne bi ostavila ravnodušnim slavnog pisca i zaljubljenika u okomite litice. Stoga, ne čudi podatak da su mnogi želeli da fotografišu gradske prizore, a najneumornija u tom poduhvatu bila je koleginica Senka.

Mada brižljivo čuva tradiciju i ime duguje upravo zamku oko kojeg je izgrađeno čuveno utvrđenje (Licilinburhuk – „mali zamak“), Luksemburg nije zarobljen u prošlosti i slovi za jedan od najznačajnijih finansijskih centara Evropske unije. Imajući u vidu činjenicu da je prema nekim pokazateljima ova država najbogatija na svetu, posve je logično što su tik uz stare građevine smeštene moderne banke.

„Balkanski faktor“ i buđenje u Sudu pravde

Upravo zahvaljujući dobro razvijenom „njuhu za biznis“ Luksemburžani, koji su većim i snažnijim državama u prošlosti poručivali: „Pustite nas da budemo ono što jesmo“, uspeli su da posle Drugog svetskog rata veštim diplomatskim potezima i ulaganjem u industriju čelika, dokažu svetu da veličina države ne mora da bude srazmerna njenom uticaju u politici i ekonomiji. Kao jedan od najboljih poteza tadašnje velike vojvotkinje Šarlot, izdvaja se pristupanje Luksemburga Evropskoj zajednici za ugalj i čelik (ECSC), nastale na osnovu plana šefa francuske diplomatije Roberta Šumana (rođenog u Velikom Vojvodstvu).

Zahvaljujući ljubaznim domaćinima, novinari iz Srbije uspeli su da zavire u Evrostat, Evropsku investicionu banku i Evropski sud pravde. Pored zanimljivih predavanja i bogatog menija, utisak na posetioce ostavili su i ljudi sa Balkana zaposleni u tim institucijama.

Zlatna Dama kao Mala Sirena

Neki učesnici seminara tvrde da su „najslađe spavali“ u sudnici Evropskog suda pravde, ali su bili prinuđeni da se razbude kada su dobili upozorenje od službenika zaduženog za to. S obzirom na visok životni standard u Luksemburgu, pojedini su poželeli da ostanu i zaposle se u nekoj od institucija EU.

Kiša, vetar i hladnoća nisu sprečili novinare da posete rodnu kuću „oca Evropske unije“ Roberta Šumana, na koga su Luksemburžani ponosni, niti da pronađu najbolje mesto sa kojeg će posmatrati velikog vojvodu Anrija i članove njegove porodice kako sa balkona palate mašu podanicima, ali statua Zlatne Dame, još jednog obeležja države, bila je „službeno odsutna“. „Luksemburžani vole da se ugledaju na druge i zato su sledili primer Danaca koji su Malu Sirenu poslali na Ekspo u Kinu, tako da je Zlatna Dama trenutno u Šangaju“, ispričao je turistički vodič prilikom razgledanja grada. Ipak, Damu, koja predstavlja svojevrstan pandan francuskoj Marijani, posetioci su videli na razglednicima.

Neuporedivi ukus vafla sa šlagom

Mirisi različitih delikatesa koji se zavodljivo šire prestonicom Luksemburga podstakli su autorku teksta da se prepusti „gastronomskim čudima“, poput dimljenog lososa i vafla sa šlagom i jagodama. Neuporedivi ukus ove poslastice „začinjene“ razgovorima sa koleginicom Tamarom, poput zvuka frule mitskog svirača iz Hamelina, prati je i po povratku u Srbiju. „Turisti se uglavnom iznenade jer priželjkuju da vide veliki grad, a ne selo“, objasnila je službenica Evropskog centra u Šengenu, koji su učesnici seminara posetili devetog maja, na Dan Evrope, „rođendan EU“. Iako nije metropola koja ostavlja bez daha, ovo luksemburško selo u blizini Nemačke i Francuske, planetarno je poznato po sporazumu potpisanom 14. juna 1985, na brodu Princeza Mari Astrid na reci Mozel, prvom koraku ka ostvarenju sna o Evropi bez granica s početka ove priče.