Udaraju timpani, počinje ritual.
Diže se zavesa.
Momčilo Đorgović: USPON I PAD TITOVE JUGOSLAVIJE I RANKOVIĆA NA BRIONIMA
Nova knjiga Momčila Đorgovića u izdanju Dan Grafa je, kako sam autor kaže, „politički putopis u trideset dramatskih slika“. Reč je o zanimljivom, napetom, literarno-publicističkom tekstu u kome se vešto prepliću dokumentarnost i imaginacija. Tito i Jovanka Broz, Aleksandar i Slavka Ranković, Edvard Pepca Kardelj, Krcun, Petar Stambolić, Stane Dolanc, Nikola Ljubičić, Dobrica Ćosić, Miroslav Krleža pojavljuju se uz mnoge druge ličnosti koje su promenile živote svih nas sa prostora bivše Jugoslavije. U nekoliko nastavaka prenosimo poglavlje o Brionskom plenumu sa naslovom „Obred žrtvovanog jarca“.
Članovi CK SKJ sede na stolicama u četiri reda u obliku poluelipse, a protežu se dijagonalno od desne strane (Unutar bine.) do leve strane (Do proscenijuma.). Sa desne strane visoki podijum za glavnog žreca, ispod niži, sa tri stolice. Članovi CK u sivim odelima, iste mašne, bele košulje, čarape u raznim nijansama od crnih, sivih do belih. Među njima je i novinar. Žamor – između sebe ritmično žagore.
Timpani pojačavaju, pa naglo staju. Glas najavljuje:
Maršal, vrhovni komandant Jugoslovenske narodne armije, predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, generalni sekretar Saveza komunista Jugoslavije, narodni heroj, drug Josip Broz Tito!
Timpani. Na najviši podijum penje se Tito, u belom odelu, belim cipelama s crnim naočarima za sunce, bronzanog tena. Ozbiljan, ukrućen, harizmatičan kao sveštenik, uzvišen kao heroj. Seda za sto. Iznad njega je velika grana fikusa. Fotoreporter ga slika, seva blic. Članovi ga pozdravljaju aplauzom i ujednačenim ritualnim klicanjem. Tito im otpozdravlja rukom i gestom traži tišinu. Svi su zaćutali kao presečeni.
Tišina.
Na ulazu se pojavljuju dva civila. Ulaze, prvo, Ranković, a zatim Ćeća. Dve stolice u centru polukruga su za njih, jedna iza druge. Ranković hoda polako, odsutan je, nosi sa sobom aktentašnu, fizički slomljen, skrhan i nemoćan. Ćeća ide energično, dignute glave. Svi ih nemo posmatraju. Sedaju.
Tišina.
TITO: (Živahno govori.) Drugovi i drugarice…
Gromki aplauz i klicanje, pa se stišava.
Drugovi i drugarice…
Ponovo gromovit aplauz i klicanje. Tito daje znak da stanu.
Pretreseno je pitanje (Naglašava.) izvesnih deformacija u radu (Naglašava.) nekih organa, izvršena je istraga o (Naglašava.) raznim devijacijama i anomalijama – ali, nije još potpuno završena!
Aplauz.
Razne anomalije i devijacije su se događale!
Članovi Ce-Ka harlaknu, negoduju.
Anomalije i devijacije imaju svoje poreklo unazad nekoliko godina, gotovo blizu decenije. Mi smo, drugovi, pogrešili – dvadeset i više godina mi smo našu Državnu bezbednost prepustili samoj sebi (Diže glas.) a glavni rukovodilac bio je drug Ranković!
Na pomen svog imena Ranković se trgne i skupi kao ošinut bičem.
Imali smo ogromno povjerenje prema drugu Rankoviću!
Pauza.
Ali, pitam ja vas: može li se bilo ko, bilo koji organ ili bilo koja organizacija tako dugo pustiti bez kontrole Partije…
Negodovanje prisutnih.
…bez kontrole rukovodstva naše partije!
Prisutni viču: „Ne!“
Razume se da je to naša krivica.
Tišina, svi ćute.
Naša bezbednost je odigrala ogromnu ulogu u likvidiranju klasnog i svih neprijatelja koji su kod nas htjeli doći do izražaja i u toku rata i posle, i to mi ne smemo nikada izgubiti iz vida. To je historijska činjenica! Velike zasluge ima i drug Ranković!
Grobna tišina, iz daljine se čuju krici galebova. Onda Tito, poput sveštenika digne ruke iznad glave i progovori biblijskim tonom:
Ali imamo li mi prava, drugovi, da opraštamo za ono što se događa poslije, kada se jedna takva organizacija deformiše, i te razne deformacije pritisnu društvo!?
Tito napravi pauzu i pogleda ih sa naočarima za sunce dugo, svi ćuteći čekaju šta će dalje da kaže.
Razume se da nemamo i ne možemo! Ono su zasluge, a ovo su (Naglašava.) ogromne greške!
Aplauz, Ranković se trza kao da ga bodu noževima.
Do nevjerovatnih razmera su dolazile te deformacije!
Prisutne hvata trans – negodovanje
I onda nam je postalo jasno!
Postalo je jasno zašto mi nismo mogli da živimo bolje, zašto nismo mogli da napredujemo, zašto smo stagnirali i upali u ovakve teškoće, i zašto nam je privredna reforma potpuno stala.
Članovi u transu negoduju.
Naše odluke na plenumima i kongresima bile su odlične!
Svi viču Da, Da.
Narod ih je prigrlio, narod se poradovao.
Svi viču Da, Da.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
