Iz Milutinovog ateljea u večnost

Kovid bolnica u Batajnici, nažalost, bila je poslednji Milutinov pokušaj da obznani još malo nečega od mnogo toga što je realizovao tokom svog višedecenijskog, vrlo plodnog umetničkog rada. Pripremao je četvrtu knjigu u seriji Zapisi, u kojoj je, zahvaljujući izdavaču 4SE iz Beograda, uspeo da svojim poštovaocima ponudi svoje viđenje posvećeno „mornarima i sterišnama koju su voleli i sačuvali školski brod Jadran (Prkos vetru i vremenu)“, „u čast osam vekova samostalnosti Srpske pravoslavne crkve (Svetlost u tami vekova)“ i „upoznvanje sa dobrim vinskim duhom Negotinske krajine i atmosferom Rajca i njegovih pimnica (Osmeh vinskog duha)“.

Upravo ovu treću, i nažalost, poslednju u serijalu knjiga Milutina Dedića, Osmeh vinskog duha, koja se pojavila krajem prošle godine, pokušavamo ovde da (pro)čitamo, a da joj ne izgubimo osnovni smisao. Pa, umesto mnogo reči koje ponekad lupaju u prazno, nudimo čitaocima Autobiografski zapis samog autora, koji zatvara ovu knjigu, a sada već znamo, i Milutinovu dnevničku hrpu koja je ostala, i, nadamo se, biće potencijalni materijal za neku novu knjigu koju će, možda, prirediti njegov sin Luka Dedić.

„Umesto uobičajenih beleški o autoru, opredelio sam se za autobiografski zapis. Time sam hteo da ukažem na neka opredeljenja koja se neposredno odnose na konkretan tekst, na moju kontinuiranu vezu sa vinom (rođen sam u vinogradarskoj porodici 1935), ali i na širi krug tema kojima sam poklanjao pažnju.

Osnova ovakvog pristupa je radoznalost koja me nikada nije napuštala. Rezultat se može videti u prilično velikom broju ostvarenja. Evo nekih: tridesetak samostalnih i oko dve stotine kolektivnih izložbi; stotinak priloga u emisiji Enciklopedija za radoznale RTS; sto devedest kolumni rukom pisanih pod nazivom Slikarev maraton u Večernjim novostima; dosad objavljeno sto trideset priloga u časopisu Bijela pčela u Rijeci; od 2018. na Radio Beogradu 2 emituje se svakog petka autorska emisija Zapisi s predumišljajem…

Radoznalost me posebno podstakla da napišem nekoliko knjiga. Tako su nastale. Vodenica, božja i đavolja; monografija Tršić; Kuća oblaka; Trg tišine; Prkos vetru i vremenu; Svetlost u tami vekova. Ovom spisku se pridružuje Osmeh vinskog duha, a uskoro bi mogle i Priče iz mornarske škrinje.

Radoznalost sama po sebi ne dovodi do rezultata. Ako se poveže sa učenjem, razvijanjem osećaja za detalj, negovanjem dijaloga u najširem smislu, otkrivanjem smisla i lepote i u malim stvarima, putovanjima… onda možemo očekivati nešto korisno i lepo.

Nadam se da to i ovi zapisi pokazuju.“

„Dedić dobro zna šta su drugi pisali o Hajduk-Veljkovoj i Mokranjčevoj zemlji. Dovoljno je pogledati dugu listu imena koja se u knjizi pominju. Njihovim saznanjima on vešto prožima svoju priču, ali toj priči, ipak, poseban buke daju sagovornici, koje on, otvoren i ljubopitljiv, lako nalazi, a oni mu pričaju o ljudima i događajima, gotovo zaboravljenim, što žive još samo u njihovom pamćenju. I onda, na sve to Dedić udara pečat svog originalnog crteža. Crta ono što vidi, ništa ne ulepšava niti ukrašava. Ako je trošno i crvotočno, neka tako i ostane. Trenutak pretvoren u večnost. Tako je ova knjiga po svemu što u sebi sadrži i dokument i umetničko delo, svedočanstvo sećanja i svedočanstvo trenutka.

I zdravica, dirljiva zdravica vinu i kamenu“, beleži, između ostalog, Novo Tomić u svojoj recenziji knjige Osmeh vinskog duha.

Od Šibenika do…

Rođen je 1935. godine u srpskoj porodici u Šibeniku. U Beograd je došao 1957. godine, gde je na Filozofskom fakultetu 1962. godine diplomirao istoriju umetnosti.

Izlaže od 1959. godine. Imao je tridesetak samostalnih i više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Ilustrovao je oko 30 knjiga poezije i proze. Učestvovao je u radu brojnih likovnih kolonija. Manastir Hilandar je posetio dvadesetak puta i bio mu je bio velika inspiracija i glavni motiv u preko 500 crteža i slika. Česti motivi na Milutinovim slikama su vodenice, okeanska pučina, manastiri, kulturno istorijski spomenici i predeli Srbije. Sastavio je 40 ukoričenih knjiga, koje broje oko deset hiljada stranica, ispunjenih zapisima, i sa 4.000 portreta i 3.000 crteža. U posebnim blokovima su još dve  hiljade radova većeg formata.

Njegov rođeni brat bio je poznati pevač, pesnik, kompozitor i tekstopisac Arsenije Arsen Dedić. Ima dva sina, Luku, koji je akademski slikar, i Filipa, koji je diplomirao filmsku montažu.