Iz "Pećine", od rok ikone: Džoni Štulić bio je pravi primer da je "mera slobode mera pojedinca" 1Foto: Stanislav Milojković

Od kada je u rano proleće 1980. godine Azra objavila prvi album, pa sve do 1990. godine kada je njen frontmen Branimir Džoni Štulić otišao u „dobrovoljno izgnanstvo“ u Holandiju, zauvek napustivši Balkan, koji je tako dobro i proročki opevao u svojim pesmama, na jugoslovenskom prostoru se znalo da kada je Džoni u pitanju nije reč „samo“ o muzici.

A kada je do muzike, njegovi fanovi godinama prate njegov Jutjub kanal i čekaju da Džoni objavi nešto novo. Krajem prošle godine objavio je dupli album „Splet“ na kojem je većina pesama bila obrada starih hitova Azre, a od pre nekoliko dana je tu i novi album „Kavern“ (Pećina) sa 42 autorski nove pesme.

Džoni je pravi primer da je „mera slobode mera pojedinca“. Iako sam ne veruje u idole i ističe da je sve to „velika laž“, do danas je ostao rok ikona ovog prostora.

Poruke koje je ovaj kompozitor, muzičar, pesnik i kasnije pisac i prevodilac donosio, generacijama koje su tokom te decenije „odrastale“ bile su melem na dušu.

Jer, što bi rekao Miljenko Jergović, bilo je „minulo vrijeme komesara, a zli propovjednici i lažni proroci nisu se još pojavili. Džoni je bio tu.“

Malo je ovo prostora da se prisetimo Džonijevih neprevaziđenih stihova sa 16 albuma koje je objavio, što solo, što sa grupom Azra pre nego je sve otišlo „ravno do dna“, što je bio naslov jednog od albuma Azre.

Ali, on je pevao i „mi smo ljudi Cigani, sudbinom prokleti, uvijek neko oko nas dođe da nam prijeti“, mnogo pre nego su se na Balkanu pojavile „ubice na cesti“.

Štulić (Skoplje, 1953) najranije detinjstvo je proveo kao i svako oficirsko dete u SFRJ, seleći se, sve dok zbog očevog premeštaja nije došao u Zagreb. Kasnije je upisao gimnaziju u Gornjem gradu, pored koje se nalazilo čuveno rok okupljalište „Lapidarij“, te je mladi Džoni od prvog razreda gimnazije počeo da svira gitaru.

Nakon gimnazije prvo je odslužio vojni rok, a po povratku upisao Filozofski fakultet, gde je menjao odseke. Pre Azre je svirao na tulumima po Zagrebu i u nekoliko grupa.

Kao grom iz vedra neba, iako je on stalno isticao da se bavi prevođenjem i pisanjem, došla je 2010. godina i vest da su u zajedničkom izdanju Džonijeve Balkanske partije rada i beogradskog Plato Booksa objavljena njegova izabrana dela u 14 knjiga, na oko 7.000 stranica.

Od četrnaest tomova, jedanaest knjiga su prevodi uglavnom klasičnih antičkih književnih i istorijskih dela, dok su tri knjige autobiografske, o njegovoj muzičkoj karijeri, poetici i njegovim svetonazorima. Promocija je bila u klubu „Ilegala“.

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu je odbranjen i prvi doktorski rad o njemu na Balkanu. Nakon odbranjene doktorske teze, Zlatomir Gajić je objavio i knjigu „Rok pesnik Branimir Džoni Štulić“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.