Jesu li naša prava na zdravu životnu sredinu „mrtvo slovo na papiru“?

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. pitanje 1: ko garantuje prava za zdravu životnu sredinu
   pitanje 2: ko je zadužen da sprovede pravo za zdravu životnu sredinu
   pitanje 3.: ko sprovodi pravo na zdravu životnu sredinu
   pitanje 4: ko kontroliše sprovođenje odredbe na pravo na zdravu životnu sredinu
   pitanje 5: kakve su kaznene odredbe za nesprovođenje odredbe o pravu na zdravu životnu sredinu

2. imamo tenderske komisije za dodelu poslova izrade prostornih planova, dovoljno je da pogledamo tenderske uslove, saznamo da li su tenderi pravljeni prema ličnoj karti određene firme sa kojom članovi tenderske komisije uspešno sarađuju, zatim proveriti ko stoji iza netačnih parametara i onda treba lepo spakovati krivičnu prijavu i predati je tužiocu za organizovan kriminal. Ništa lakše ako želimo poštovanje zakona. Neko se potrudio oko pogrešnih parametara, drugi usvojili prostorni plan rađen na osnovu fingiranih elaborata, banka izdala bančinu garanciju firmi koja je tuđu imovinu stavila pod hipoteku i mi treba da prihvatimo nekakvo zamagljivanje da je nemoguće sankcionisati sve muljatore u nizu?! Da ponudim banci komšijski plac, bez njegovog znanja, ne bih dobila ni jednu jedinu paru. Kako su bankari radili, tako treba da vajde. Kako su investitori derivacionih MHE i opštinski/gradski/državni službenici muljali tako treba da snose odgovornost za svoje postupke. Zar je toliko teško u državi Srbiji naćiu savesnog tužioca i sudskog veštaka koji bi svoj posao radili u skladu sa zakonima i podzakonskim aktima?! Ako je neizvodljivo naći takve ljude onda treba da nam je jasno ko je prepreka za otvaranje poglavlja i koliki stepen korupcije je na državnom kazanu. Koliko sam shvatila niko nije protiv HE, ali smo svi protiv derivacionih MHE zbog štete koju nanose i samo oni koji očekuju svoj procenat mogu da poturaju priču kako je nemoguće naterati investitora da o sopstvenom trošku ukloni izgrađeni objekat, povadi cevi i namiri štetu koju je naneo izgradnjom derivacione MHE. Niko je u tom poslu nije naivan i niko ne može da dokaže da nije znao štetan uticaj derivacionih MHE na okolinu, jer da je drugačije ne bi bilo štelovanih elaborata.

3. Da se zna,
   Prvo – Srbija i bez mhe ima dovoljno struje, cak i izvozi.
   Drugo – u celoj Srbiji je planirano oko 400 derivacionih elektrana koje bi proizvele samo 3% ukupne el. energije. Znači beznačajna dobit a veliki eko poremećaj.
   Trece – one su projektovane od 400 kW instalirane snage pa do najvise 1,5 megavata, a velika vecina 1 megavat. Za svaku se mhe od derivacionih preusmeravaju u cevi duzine 3-5 km. Tako da korita ostaju bez vode i menja se mikro klima nastaje sušenje okoline.
   Cetvrto – to su zeleni kilovati koji su skuplji i placa ih svako domacinstvo preko racuna za struju, a za uzvret potrošači nemaju nikakvu korist samo eko štetu..
   Peto – te pare idu pojedincima tj. tajkunima koji ih grade a imaju zagarantovan dohodak 10 godina koji im garantuje drzava. Znači tajkuni u sprezi sa vlašću sami sebi obezbeđuju ekstra profit. Evropa je drivacioma mhe izbacila iz upotrebe jer su uvideli gresku – skuplja dara nego mera.

4. DA.