„Jugoslavija je deo srpskog naroda“: Na kući Nikole iz Zaječara za 1. maj i 29. novembar vijore se dve zastave

Nikola Stanisavljević, je kako on kaže veliki jugonostalgičar. Ljubav prema Jugoslaviji, prema socijalizmu i komunizmu, kod njega se javila kada je bio mali, i sa tog puta nije skrenuo.

“Ta ljubav prema Jugoslaviji mi dođe kao neki poklon od roditelja. Kad se ta zemlja raspala, sve to što je ostalo od nje to su ti simboli i sećanja. Želim da se na neki način pokaže da je nekad postojala ta zemlja i da se iskaže neko poštovanje prema tom vremenu i tim događajima jer ipak to je deo našeg naroda”, ističe sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima mnogi naši građani i političari pokušavaju da sakriju sećanja na Jugoslaviju, da sakriju istoriju.

“U Jugoslaviji  je nekada od 24 miliona stanovnika, bilo sedam miliona komunista i u jedan trenutak su svi nestali, ali su se zato pojavili novi veliki vernici, demokrate, ali i ostali”, objašnjava Stanisavljević.

On ističe da se u toj državi cenilo znanje, školovanje, da je bila odgovornost prema radu, i da su se radili veliki projekti kako kod nas tako i u inostranstvu.

“Tada su se radili veliki poslovi kako kod nas tako i van zemlje. Imali smo velike novčane prihode, imali smo svoju veliku bankarsku organizaciju, koja je finansirala te projekte, a danas nema više naših banaka. Takođe, nekada smo imali operativu, imali smo stručnjake, a danas toga više nema. Ljudi koji danas završavaju fakultete, nemaju to znanje, kao što je nekada bilo”, kaže naš sagovornik.

Nikolin otac je bio direktor jedne od najuspešnije firme stare Jugoslavije, PKB “Agroinžinjering”, koja je projektovala i izvodila radove svuda u svetu.

“Oni tada sklope jedan posao u IUraku, koje bio vredan milijardu dolara, a to je kao da ste sada pogodili posao za pet milijarde. Zamislite da je tada to bio bio kompletan budžet Srbije. Samo jedan projekat je bio u toj vrednosti, a bilo je posla još i u Mongoliji, Egiptu, Meksiku, SSSR-u, i ko zna još gde”, objašnjava Nikola.

Nikola se sa setom seća prošlih vremena  i zato kaže, već godinama unazad dva dana u godini zaboravlja na sadašnjost. Tada on preko terase postavi dve zastave – zastavu SFRJ i KPJ.

“To je samo jedan simbol tog vremena i neko obeležavanje. To je na jedan način nostalgija za tim vremenom, tim običajima, ljudima, i načinom života. Te zastave koje postavim preko terase bar na kratko me vraćaju u prošlost”, kaže Stanisavljević za Danas.

Koliko je nostalgija za prošlim vremenima velika kod Nikole, govori to da je u poslednjih par godina, dva automobila iz tog vremena restaurirao.

“To su automobil “Zastava 101” iz 1975. godine i “Fića“ koji je dve godine stariji. Ove automobile čuvam u originalnom stanju, i dosta sam uložio da imaju sadašnji izgled. Sa “Zastavom” sam obišao skoro pola Evrope i auto je bio prava atrakcija, gde god da sam bio. Bio sam u Švajcarskoj, Italiji, Francuskoj, ali i u Mađarskoj i Ukrajini”, ističe naš sagovornik i dodaje da ma gde god stao da predahne, dolazili su ljudi da se slikaju pored automobila.

Nikola ovaj 1. maj planira da provedem sa društvom tradicionalno, kao i uvek, u prirodi sa roštiljem i uz piće i muziku.

“Želim svima ljudima da uživaju i da poštuju prošlost – jer kako poštoju prošlost takva će im biti budućnost”, poručio je veliki jugonostalgičar iz Zaječara, Nikola Stanisavljević.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

“Moj deda sa 82 i ja sa 28, zajedno imamo po 50 godina i još uvek jurimo devojke i igramo tenis”: Zaječarci o prosečnoj zaradi

Zaposleni i osuđenici OZ Zaječar pomogli projekat „Kuća od papira“ koji uključuje rad osoba sa intelektualnim teškoćama

U Pozorišnom muzeju u Zaječaru otvorena izložba „Početak traganja za bićem“

Pete festivalske večeri, u Zaječaru nastupilo Pozorište lutaka iz Niša predstavom „Bajka o ribaru i ribici”