Foto: Shutterstock/Bits And SplitsBroj stanovnika na Zemlji danas je dostigao osam milijardi a očekuje se da do kraja ovoga veka na planeti živi 10,4 milijardi ljudi. Ujedinjene nacije očekuju da će broj stanovnika rasti sporijim tempom nego ranije ali ne podjednako u svim delovima sveta. U Srbiji na primer očekuje se da broj stanovnika nastavi da se smanjuje.
Kako je saopštio Populacioni fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) do sredine 21. veka broj građana Srbije biće manji za 1,4 miliona ili jednu petinu. Takođe do 2041. godine skoro svaka četvrta osoba u Srbiji imaće više od 65 godina.
Podaci Ujedinjenih nacija i njihove projekcije otkrivaju još neke zanimljive detalje o demografskim kretanjima u Srbiji.
U priodu između 2010. i 2020. godine Srbija je na ime negativnog prirodnog priraštaja (većeg broja umrlih u odnosu na rođene) gubila godišnje između 30,000 i 35,000 ljudi. Tokom pandemije došlo je do naglog porasta umiranja, pa je negativni prirodni priraštaj stigao do 70,000.
Prema podacima UN, u narednim godinama očekuje se smanjenje negativnog prirodnog priraštaja, ali će on i dalje biti veći nego pre pandemije. Konkretno, u periodu od 2040. do 2050. godine procenjuje se da će zbog negativnog prirodnog priraštaja Srbija svake godine gubiti oko 44,000 ljudi godišnje.
Negativni prirodni priraštaj biće delom posledica i sve manjeg broja rođene dece. Dok se pre pandemije u Srbiji rađalo oko 70,000 dece, polovinom veka taj broj će biti mnogo manji pa su projekcije da će se 2050. godine roditi 47,000 dece u Srbiji.
Istovremeno očekuje se da stanovništvo postane sve starije tako da do 2050. prosečna starost u zemlji bude 49.7 godina, dok je u ovom trenutku 43 godine.
Paralelno porašće i očekivano trajanje života koje je pre pandmeije bilo 76.7 godina, da bi sa dolaskom korona virusa palo na 74.14 godina. Polovinom veka očekivano trajanje života u Srbiji procenjuje se na 81.71 godinu.
Direktorka Regionalne kancelarije UNFPA za istočnu Evropu i centralnu Aziju Florens Bauer navela je da dalji rast svetske populacije, koja dostiže osam milijardi ljudi, ne sme da potisne u drugi plan potencijalno ozbiljne posledice sa kojima bi se države sa sve manjim brojem stanovnika mogle suočiti, ako ne razmisle o načinu na koji se bave demografskim promenama.
„U svojim odgovorima na smanjenje broja stanovnika, vlade imaju tendenciju da se fokusiraju na povećanje nataliteta i davanje finansijskih podsticaja ljudima da imaju više dece“, rekla je Bauer i naglasila da se u praksi pokazalo da ovakve mere ne funkcionišu.
Prema njenim rečima, ono što je potrebno je širok spektar mera koje ljudima olakšavaju da grade budućnost u svojoj državi, umesto da traže prilike na drugim mestima, kao i da imaju onoliko dece koliko žele.
„Ovo zahteva preispitivanje načina na koji države pristupaju demografskim promenama“, istakla je Bauer.
Prema njenim rečima, dokazi sugerišu da će dobra kombinacija javnih politika najverovatnije napraviti razliku.
Kako je istaknuto, ovo uključuje značajnu podršku porodicama koju mogu da koriste muškarci i žene, mere koje će ženama i muškarcima olakšati usklađivanje rada i roditeljstva, bolju podršku za brigu o deci, proširenje mogućnosti zapošljavanja i stanovanja za mlade ljude i pravednu raspodelu brige i zadataka u domaćinstvu između muškaraca i žena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
