Kako izgleda biti frilenser u Srbiji? 1Foto: Pixabay/Free-Photos

Sitaucija sa korona virusom jasno pokazuje da mnoge stvari koje tradicionalno radimo uživo, mogu zapravo da se rade onlajn. Pandemija je znatno ubrzala trend rasta gig ekonomije, jer se sve više ljudi okreće radu od kuće, pa tako i frilensu.

Tijana Velemirov, po struci master ekonomistkinja, poslednjih šest godina bavi se frilensom i posvećena je razbijanju predrasuda koje prate ovaj tip posla, kao i edukovanju zainteresovanih kako da započnu svoju karijeru.

U razgovoru za Danas ističe da praktičnim primerima nastoji da pokaže da je moguće pronaći dobro plaćen posao, čak i u okolnostima visoke nezaposlenosti u Srbiji, jer je, kako kaže, ceo svet tržište.

Nakon završenog mastera, Velemirov je našla prvi posao u banci, ali je posle devet meseci, nezadovoljna načinom rada, mogućnostima za napredak i platom, dala otkaz i počela da radi preko interneta.

Prvo je objavljala posao virtuelnog asistenta, zatim projektnog menadžera i menadžera digitalnog marketinga, dok je poslednje dve godine radila na rukovodećim mestima u kompanijama.

Zbog zainteresovanosti ljudi u njenoj okolini za rad preko interneta odlučila je da krene da se bavi edukacijom i podeli svoje iskustvo, znanja i veštine u onlajn poslovima, te pomogne drugima da započnu svoje karijere. Do sada je već pomogla preko 60 ljudi da zakorače u svet frilensa.

Kako Velemirov navodi, po pravilu je najteže početi, pre svega zbog straha od nepoznatog, a pored očiglednih stvari koje su neophodne, kao što su računar i dobra internet konekcija, potrebno je i dosta strpljenja, želje za kontinuiranim učenjem i usavršavanjem, a naravno poželjno je i znanje engleskog jezika.

– Iz mog ugla i rada sa ljudima do sada, najteže im pada to da se ohrabre na promenu i da počnu da veruju da znaju dovoljno i da će se snaći. Upravo zbog toga sam počela u velikoj meri i da radim na tom „mindest“ delu kroz „coaching sesije“, jer to može da bude bitna stvar koja će im pomoći ili ih sprečiti u razvoju frilens karijere.

Kako kaže, pandemija uzrokovana korona virusom znatno je doprinela tome da se sve veći broj ljudi zainteresuje za rad od kuće i preko interneta.

– Pandemija je samo ubrzala trend rasta gig ekonomije. Sve više ljudi i kompanija okreće se radu od kuće, pa tako i frilensu. Situacija sa koronom nam pokazuje da skoro svaka delatnost ili oblast rada može bar nekim delom da se radi na daljinu, odnosno od kuće. To je isplativo za sve uključene strane – za poslodavce, jer im smanjuje fiksne troškove i zapravo povećava produktivnost radnika, ali i za zaposlene, jer su zadovoljniji kada imaju fleksibilnost u radu.

Upravo je pojam fleksibilnosti ono što se najčešće vezuje za frilensere, budući da sami biraju šta, kada i odakle rade, kao i za koga rade. Iako je ta sloboda jedna od pozitivnih strana, mnogi baš zbog toga imaju predrasude prema radu onlajn.

Naime, osobe koje rade preko interneta neretko su označene kao sezonski radnici, jutjuberi i influenseri koji se time bave pretežno iz hobija, iako u realnosti mnogi na taj način izdržavaju sebe i svoje porodice.

Upravo zbog tih predrasuda, kako Velemirov kaže, ima želju da edukuje širu javnost na tu temu, te ukaže na brojne prednosti rada preko interneta. Ističe da frilens može da bude dodatni posao, ali i mnogo više od toga.

Kako kaže, ovaj način rada može da donese mnogo bolju zaradu i radne uslove od brojnih klasičnih poslova. Tvrdnja da kod „remote“ poslova ima više mogućnosti za neku vrstu malverzacija nego kod tradicionalnih poslova u suštini nije tačna, jer neretko se i ti tradicionalni poslovi kod nas ne plaćaju adekvatno ili uopšte.

Pored toga, frilens platforme imaju razvijene mehanizme kojima štite svoje korisnike.

– Pored odlične zarade, vremenske fleksibilnosti i dinamičnosti, još neke od mnogih bitnih prednosti jesu mogućnost bržeg napretka i ličnog rasta, odnosno razvoja, potom mogućnost uticaja na poslovne tokove, ali i prilika da frilenseri sami biraju kako će se razvijati njihova karijera.

Međutim, čiinjenica je da ni u frilensu nije sve tako savršeno i bajno, te da postoje i negativne strane rada preko interneta. Ipak, Velemirov naglašava da i za probleme sa kojima se frilenseri često suočavaju, poput usamljenosti tokom rada ili nesigurnosti zadržavanja poslova, postoji rešenje.

– Mislim da sve može da ima i pozivitne i negativne strane, a da je na nama da to što nam ne odgovara promenimo ili preokrenemo u svoju korist. Često ljudi navode da im fali kontakt sa ljudima kada se bave frilensom, ali rešenje za to je rad u društvu ili u co-working prostoru. Takođe, možete putovati i raditi, što onda uvodi zabavu u celu priču. Ljudi obično navode i nesigurnost, odnosno nestabilnost kao negativnu stranu. Međutim, ukoliko radiš preko platformi, one garantuju isplatu, a ako nađeš dva, tri ili više klijenata onda diverzifikuješ rizik, jer je malo verovatno da će više klijenata u istom momentu prestati sa radom i da im svima više neće trebati vaše usluge.

U poslednje vreme se frilens kod nas pominje u negativnom kontekstu i zbog situacije oko plaćanja poreza i doprinosa.

Na pitanje da li je to navelo širu javnost da se malo više edukuje i pokaže razumevanje za frilensere, Velemirov kaže da nije primetila da je to slučaj i da se o frilensu upravo zbog te cele situacije i priča u negativnom smislu.

– Smatram da je to baš loše, jer nije frilens sam po sebi ilegalan ili neisplativ, nego baš takve priče doprinose pogrešnom shvatanju. Oformljena je radna grupa da bi se rešio status digitalnih radnika i doneo novi zakon koji treba da važi od sledeće godine. Iskreno se nadam da će predstavnici vlasti napokon shvatiti značaj frilensa za celu privredu, te da će to „nagraditi“ određenim podsticajima i ublaženim stopama za oporezivanje i plaćanje doprinosa.

Sa druge strane, Velemirov takođe veruje i da nikada nije dobro da svoj život stavljamo u ruke drugih, pa tako ni u ruke države.

– Ako ne donesu taj novi i povoljniji zakon, mi treba sami sebi da stvorimo bolje uslove, jer na sebe uvek možemo da računamo. To je moguće ukoliko konstantno radimo na usavršavanju, te usvajanju novih veština i znanja, jer to onda daje dobru osnovu da usluge klijentima više naplatimo. Na taj način ćemo moći da pokrijemo obaveze prema državi. Takođe, ukoliko neko zarađuje, na primer, preko 1.000 evra ili značajno više na mesečnom nivou, dobra opcija jeste otvaranje preduzetničke radnje, paušalno – to se višestruko isplati, zaključuje Tijana Velemirov.

Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.