Kako je povređen žandarm ispred RTS-a: Malo istine, mnogo spinovanja i propusti u postupanju policije

Prva stvar koja je bila indikativna je brzina kojom se slika povređenog Baćića sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem našla u medijima, a nedugo zatim i izjava predsednika Srbije da su žandarma „bokserom“ povredili „boljševički plenumaši“.

Ovaj potez je sporan na nekoliko nivoa. Nije praksa i ne bi trebalo da se nakon ovakvih incidenata oglašava predsednik republike.

Najpozvaniji da prvi saopšti javnosti šta se dogodilo policajcu trebalo bi da bude direktor policije, koji je konačno izabran, jer predsednik republike em nije nadležan za operativne poslove policije, em ne može ili ne bi trebalo da prvi poseduje detalje o incidentu u kome je povređen policajac.

Vučiću je dozvoljeno da iznese informacije koje niti su mogle biti proverene za tako kratko vreme, niti je u tom trenutku postojao bilo kakav dokaz da je policajac povređen na način koji je Vučić opisao.

Čak i da je sam žandarm izjavio da je povređen na način koji je Vučić opisao, to ne sme biti povod da predsednik ili bilo ko, to uzme kao nepobitnu istinu. Ako se iole poštovala procedura, policajac je izjavu morao dati najpre svojim kolegama, pa se postavlja pitanje ko je od policajaca i na osnovu kog zakona prvo izvestio predsednika države o informacijama koje su deo istrage.

Šta se zaista dogodilo ispred RTS-a

U eri društvenih mreža, kada se svaka incidentna situacija na velikim javnim skupovima snima sa bar deset telefona istovremeno, bilo je samo pitanje vremena kada će se pojaviti snimak na kome će se videti kako neki student bokserom udara žandarma koji je radio u civilnom odelu.

Međutim, umesto toga, javnost je mogla da vidi kako Baćića udara žandarm koji se kretao u koloni svog odreda.

Ako se pažljivo analizira snimak, neka pitanja se sama nameću.

snimak na kojem se jasno vidi da su pripadnici policije udarili svog kolegu u civilu lazara baćića i povredili mu oko pic.twitter.com/rVELYB6ADP

— Mila Kupovina (@theonlyone_mile) March 11, 2025

Baćić je ničim izazvan, bez vidno istaknute službene legitimacije, iz za sada nepoznatih razloga presekao putanju kordona žandarmerije koji se kretao u koloni. Čudno je da jedan iskusan oficir ne zna da se to ne radi, jer kordon je ustrojena i homogena policijska formacija koja ima svoj poredak, a koji je Baćić svojim postupkom narušio.

Čim se našao ispred žandarma u koloni, on je Baćiću zadao udarac u predelu glave i bukvalno ga nokautirao.

Povređenog žandarma je, vrlo moguće, povrede koštala loša praksa koju u poslednje vreme primenjuju policajci koji rade u civilu, a to je da preduzimaju policijske radnje sa kapuljačama na glavama ili medicinskim maskama preko lica.

Policajac u civilu, bi po pravilu trebao da liči na ostale građane, ali samo u situaciji kada je njegov rad usmeren na opservaciju. Čim se policajac u civilu upusti u intervenciju ili aktivno postupanje, trebao bi da istakne svoju službenu legitimaciju.

Baćić je i sam u poslednjem videu rekao da se ispred RTS-a nalazio kako bi sproveo četu žandarmerije u zgradu te televizije. Međutim on ni u jednom trenutku nije istakao službenu legitimaciju, pa je vrlo moguće da ga je kolega udario, jer ga je pomešao sa nekim od demonstranata. Dodatnu zabunu kod žandarma koji ga je udario je i velika kapuljača preko glave koja je otežala žandarmu da ga možda prepozna.

Detalj ,koji je zbog cele zbrke oko ovog slučaja, promakao mnogima je postupanje žandarma koji je udario Baćića.

Pored istrage koju je neophodno sprovesti za slučaj povređivanja Baćića, trebalo bi preispitati i samo postupanje žandarma koji je udario Bačića, jer je vrlo moguće da je došlo do prekoračenja primene sile.

Nezavisno od toga da li je u pitanju njegov kolega ili civil, žandarmeriji je „presečen“ kordon, i to bez namere da se dalje ometa kretanje. Prema Zakonu o policiji, policajac je dužan da uvek upotrebi najblaže sredstvo prinude koje obezbeđuje obavljanje zadatka.

U ovom konkretnom slučaju, sasvim je dovoljno bilo da žandarm odgurne Baćića ili rukom ili štitom. Ostaje, čak,i mogućnost da je Baćić udaren i „tonfom“, što bi definitivno bilo prekoračenje upotrebe sile, međutim, prema dostupnim snimcima, to trenutno ne može da se tvrdi.

Ukoliko je neko i pored video snimaka imao dilemu ko je udario žandarma, nakon objavljivanja audio snimka telefonskog razgovora u Radaru između Baćića i njegovog poznanika, više ne bi trebao da je ima. U tom razgovoru, Baćić jasno priznaje da nije udaren od strane demonstranata. Video koji je kasnije objavljen u kome Baćić veoma neubedljivo demantuje ono što je sam rekao u telefonskom razgovoru, ne bi trebalo da ima nikakav uticaj na istragu.

Nadležni organi na potezu

Nakon čitave „sage“ o napadu na žandarma nadležni organi bi, s obzirom na uznemirenje javnosti koju je ovaj događaj proizveo, morali u najhitnijem roku da reaguju.

Najpre stvarno nadležno tužilaštvo, a zatim i Sektor unutrašnje kontrole (SUK).

Iz MUP-a su potpuno u pravu da je istragu neophodno sprovesti, međutim, ne samo u cilju utvrđivanja ko je naneo povrede Baćiću, več bi morala da se ispita odgovornost i samog žandarma, jer je njegova izjava u potpunoj konfrontaciji sa onim što je do sada dospelo u javnost. Tu bi morao da se uključi i SUK i utvrdi da li je Baćić dao lažni iskaz, što povlači disciplinsku ali i krivičnu odgovornost.

SUK bi morao da se pozabavi i žandarmom iz kordona koji je udario po svemu sudeći Baćića i utvrdi da li je došlo do prekoračenja ovlašćenja.

Da se loše zakonske odluke skoro uvek „obiju o glavu“ onome u čiju korist se donose, osetiće upravo SUK, jer je uredbom Vlade propisano da Žandarmerija i Interventne jedinice policije mogu da nose fantomke kao sastavni deo uniforme, što je u suprotnosti sa Zakonom o policiji, jer se nošenjem „fantomki“ potpuno prikriva identitet policajaca kojima su oznake sa brojem znački i prezimenima prekrivene zaštitnom opremom.

Biće zanimljivo videti na koji način će SUK utvrditi identitet žandarma koji je udario Baćića, koji ima prekriveno lice oznake na uniformi.

Ukoliko se ispostavi da je žandarm dao lažni iskaz, a da su takav iskaz preko sredstava javnog informisanja preneli najviši državni funkcioneri, poput predsednika, onda bi tužilaštvo moralo da preispita i njihovu odgovornost.

Na ovo je za Danas ukazao i advokat Ivan Ninić u našem prethodnom tekstu o ovom događaju.

„Ovde ima elemenata krivičnog dela izazivanja panike i nereda, a s obzirom da je izvršeno putem medija zaprećena zatvorska kazna je do pet godina zatvora. Ukoliko predsednik i ministar policije znaju da informacije koje saopštavaju nisu tačne, a morali su da znaju odmah na osnovu dostupnih video zapisa i razgovora sa samim policajcem, oni su potencijalni izvršioci ovog krivičnog dela i tužilaštvo bi moralo da reaguje“, rekao je Ninić za Danas.

Valjalo bi napomenuti da ovo nije izolovana afera MUP-a u poslednjih godinu dana.

Slučaj nestanka Danke Ilić nije ni blizu sudskog epiloga, a za ubistvo Dalibora Dragijevića u policijksoj stanici u Boru još uvek nije pokrenuta istraga.

U Novom Sadu je penzioneru Iliji Kostiću zbog udarca koji je zadobio nakon hapšenja amputiran testis i još uvek nije identifikovan policajac koji ga je udario.

U ovom gradu je od strane policajaca iz obezbeđenja Predraga Rankovića Peconija pretučen i anesteziolog Nikola Radić.

Policija je u poslednje vreme sama sebi urušila već poljuljano poverenje građana, a u subotu će policija biti verovatno na najtežem ispitu u novijoj istoriji.