Kako se kretalo širenje korona virusa u Srbiji od marta do danas?

Doktorka Tatjana Kecojević, osnivačica organizacije Syster analyst, i specijalistkinja za analizu i obradu podataka (data scientist), objašnjava za Danas da je cilj bio da se prati brzina širenja virusa, odnosno njegovo ubrzanje od kada je epidemija došla u Srbiju.

– Na grafiku vidite da je na početku broj zaraženih kao i ubrzanje mali. Kako se povećavao broj zaraženih, ubrzanje epidemije postaje jasno vidljivo. Sa uvođenjem mera tokom marta i aprila vidi se efekat jer ubrzanje postaje usporeno, i širenje epidemije se zaustavlja. Kada se završilo sa vanrednim merama, mi jedno vreme imamo stabilno stanje, iz koga ponovo izlazimo nakon svih ovih velikih predizbornih okupljanja, utakmica i generalno opuštanja ljudi, kaže Kecojević.

Sagovornica Danasa objašnjava da je osnovni cilj iskontrolisati brzinu širenja epidemije. Kako kaže, epidemija može da traje ali je treba usporiti tako da se omogući da se što manji broj ljudi zarazi.

– Kada je ubrzavanje ispod nule, znači da se epidemija usporava, oko nule stagnacija, a iznad nule pokazuje ubrzanje epidemije – napominje Kecojević.

Kako dalje objašnjava, kada poredimo sadašnji trenutak sa periodom iz marta i aprila, vidi se da se situacija ponavlja, napominjući da poslednjem skoku broja zaraženih nisu prethodile nikakve mere.

– Činjenica je da nije bilo primene mera posle ukidanja vanrednog stanja. S obzirom na proteste na kojima se na građane bacao suzavac u vreme kad bi trebali da se suzdržavamo od diranja lica, situacija izgleda gore. Podaci i događaji koji su se odigrali u poslednje vremene ne ulivaju nadu za skorašnju stagnaciju kakvu smo imali od kraja maja do sredine juna – smatra sagovornica Danasa.

Pored grafičkih prikaza koji oslikavaju kretanje korona virusa u Srbiji, Sister Analyst je na svom sajtu prikazao i ubrzanje epidemije u zemljama u okruženju. Tatjana Kecojević kaže da je primetno da se periodi prvog širenja, zatim stagnacije i ponovnog ubrzanog širenja poklapaju za sve u regionu.

-To je samo dokaz naše povezanosti, i kako se događaji poput teniskog turnira koji je organizovao Novak Đoković prelivaju iz zemlje u zemlju. Na žalost, ni ovakva situacija nije uspela da organizuje zemlje u regionu da organizuju i primene zajedničku i usaglašenu strategiju suzbijanja virusa – kaže Kecojević.

Ona na kraju napominje da su prisutne i razlike među zemljama pa tako u pogledu brzine oscilacija Srbija prednjači u odnosu na druge.

Nedostaju nam pouzdani podaci

Tatjana Kecojević napominje da je najveći problem u Srbiji nedostatak pouzdanih podataka. „Nama u Srbiji nedostaju podaci. Kod nas ništa nije transparentno, sve se radi iza zatvorenih vrata. A ti podaci moraju da budu vidljivi građanima da bi oni sami mogli da donesu zaključak zašto u ovoj konkretnoj situaciji moraju da se ponašaju odgovorno i pridržavaju mera“, kaže Kecojević.