Kako vlast novcem građana plaća tabloidne laži 1Foto: Aleksandar Roknić

Tabloidi koji najčešće krše Kodeks i plaćaju najviše naknada šteta u sudskim sporovima koje zbog toga gube, istovremeno su oni čiji izdavači dobijaju najviše novca na medijskim konkursima u Srbiji. S druge strane, čak 63, 3 odsto redakcija prema čijim novinarima su učinjena krivična dela su istraživački ili mediji kritički orijentisani prema vlasti.

Navedeni podaci su nalaz istraživanja “Sloboda govora u pravosudnom sistemu Srbije” koje su radili Fondacija Slavko Ćuruvija i Centar za pravna istraživanja (CEPRIS), a koje je obuhvatilo period 2018. i 2019. godine.

Sume dodeljivane na medijskim konkursima upravo takvim medijima, suprotno pravilima projektnog sufinansiranja, nekada su, kao u slučaju Srpskog telegrafa, čak 25 puta veće nego one koje ti mediji isplaćuju kao kaznu za izgubljeni sudski spor. Tako, umesto da istinski budu kažnjeni, vlast novcem građana nagrađuje te, po pravilu provladine tabloide.

Tokom dve istražene godine, prvi na listi je Informer, koji je na konkursima odneo više od 35 miliona dinara, dok je odštete platio u iznosu nešto većem od pet miliona. Sledi Srpski Telegraf, koji je na projektima dobio skoro 25 miliona dinara, a na odštetama izgubio svega milion.

Treći je tabloid Alo, sa 17,9 miliona dobijenih na medijskim konkursima, dok je na dosuđene troškove isplatio 3,8 miliona dinara. Kurir je dobio nešto manje na konkursima, a za odštete je isplatio više od osam miliona dinara.

Blic je za projekte nagrađen sa dva miliona dinara, a za troškove usled izgubljenih parnica platipo je gotovo četvorostruko više, čak 7,2 miliona dinara.

Novinarka Tamara Skroza, uzimajući u obzir prirodu medijskih konkursa u Srbiji, koji su se pretvorili u mehanizam finansiranja propagande podobnih medija okrenutih vlasti, kaže da ova pojava nije nova.

– Mediji koji su u vrhu ove liste, ne samo da najčešće krše Kodeks, već su i otvoreni „navijači“ aktuelne vlasti i njeno najubojitije oružje protiv onih koji se usude da tu vlast kritikuju. Novac koji dobijaju, posmatram kao nagradu za sve ono čime se svakodnevno bave i „medijske usluge“ koje pružaju. Tragično je, naravno, što taj novac potiče iz džepova građana, kao i to što se njime ne pomažu profesionalni mediji koji su na izmaku snage. Ali, tako očigledno mora da bude u državi u kojoj se budžetom raspolaže kao ličnom imovinom, a većina novinaraje već zaboravila šta im je zapravo posao, zaključuje Skroza.

Advokatica Kruna Savović, koja je i jedna od autora istraživanja, napominje da je većina sudskih postupaka koja je vođena zbog zaštite bezbednosti novinara okončana efikasno, ali da je ta efikasnost bila uslovna.

– Ona je najdirektnije zavisila od činjenice da okrivljeni, u najvećem broju slučajeva, izvršenje krivičnog dela koje im je stavljeno na teret, nisu osporili. Od ukupno 20 pravnosnažno okončanih sudskih postupaka obuhvaćenih analizom, devet je rešeno tako što je sud prihvatio sporazum o priznanju krivičnog dela (u pitanju je sporazum koji okrivljeni zaključuje sa tužilaštvom), dok su tri predmeta rešena tako što su okrivljeni, tokom sudskog postupka, priznali izvršenje krivičnog del, navodi podatke Savović.

Ona dodaje da je analiza pravnosnažnih odluka pokazala tendenciju da se prilikom donošenja odluka o krivičnim sankcijama uspostavio određeni automatizam, “a on je takav da se inklinira blažoj kaznenoj politici”.

Kako Savović smatra, u postupku zaštite medijskih radnika (ova preporuka odnosi se na sve organe u sistemu njihove zaštite), bilo bi neophodno detaljno razmotriti sve specifičnosti konkretnog slučaja.

– Od kvalifikacija dela i prikupljanja dokaza, preko utvrđivanja svih činjenica relevantnih za donošenje pravilne i zakonite odluke; do navoda koji će se naći u odlukama nadležnih organa koji odlučuju o zaštiti njihovih prava. Na taj način, izbegao bi se automatizam u postupanju, kao i sve negativne posledice istog, navodi Savović za Danas.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić podseća da se poslednjih godina kroz projektno sufinansiranje novac preliva iz budžeta u džepove partijskih glasila.

– Ovo, odlično istraživanje Fondacije “Slavko Ćuruvija” i CEPRIS-a potvrđuje naše izveštaje i komentare iz poslednjih nekoliko godina da je projektno sufinansiranje velikim delom kriminalna i koruptivna rabota, odnosno, da se sistematski državni novac preliva na račune partijskih firmi i glasila. Zato smo mi iz novinarskih udruženja i medijskih asocijacija sve manje vlasni da se bavimo tom temom, a sve više je to posao za Javno tužilaštvo i Službu za borbu protiv organizanovanog kriminala. Nadam se da će se uskoro državni organi konačno baviti tim pitanjem i suguran sam da će u tom slučaju imati pune ruke posla, kaže Bodrožić za naš list.

Prosečna kazna 80 hiljada dinara

Istraživanje je pokazalo i da, kada je u pitanju efikasnost suđenja, zbog povrede ugleda i časti, zaštite maloletnika i govora mržnje u medijima, prosečno trajanje čitavog sudskog postupka je dve godine. Ročišta se u proseku zakazuju na 3,8 meseci, a prosečno dosuđena naknada štete iznosi 82.600 dinara.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.