Kisindžerovo pitanje i dalje bez odgovora

Uprkos činjenici da su španski zvaničnici, čija država trenutno predsedava Uniji, s ponosom najavljivali dolazak rado viđenog gosta iz Vašingtona, Bela kuća ubrzo je saopštila da Obama zbog obaveza neće posetiti Španiju. Dobri poznavaoci prilika na Starom kontinentu saglasni su u oceni da takvo objašnjenje zapravo predstavlja izgovor, a da se pravi razlog otkazivanja Obaminog učešća na skupu krije u konfuziji koja vlada povodom nove upravljačke strukture u Briselu. Budući da bi gost iz Sjedinjenih Država, prema Lisabonskom ugovoru, trebalo da održi sastanke s šefom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barosom, predsednikom EU Hermanom van Rompijem, kao i španskim premijerom Hozeom Luisom Rodrigesom Sapaterom, Vašington još nije pronašao odgovor na čuveno pitanje bivšeg državnog sekretara SAD Henrija Kisindžera: „Kome da se obratim u Evropi ukoliko želim da razgovaram o spoljnoj politici“.

Istovremeno, šefici diplomatije EU Ketrin Ešton zamera se da je prepustila dizgine spoljne politike Evropskoj komisiji, iako je Lisabonskim ugovorom predviđeno da upravo ona vodi glavnu reč prilikom donošenja značajnih odluka, kao što je izbor novog diplomatskog kora, što bi trebalo da omogući Uniji da „progovori jednim glasom na svetskoj sceni“. Kritičari britanske političarke tvrde da je dozvolila Barosu da imenuje jednog od svojih saradnika, Žoaoa Valea de Almeidu, za ambasadora Unije u Vašingtonu, bez konsultacija sa nacionalnim vladama država članica.

Takav razvoj situacije iznenadio je diplomatske krugove u Evropi, koji smatraju da je narušen princip transparentnosti. Najglasniji u osudama bio je Karl Bilt, šef švedske diplomatije, koji je u pismu upućenom Eštonovoj i drugim državama članicama Unije, izrazio protest zbog načina na koji je portugalski diplomata izabran na ambasadorsku funkciju. Između ostalog, Bilt je optužio ministarku inostranih poslova EU da dovodi u pitanje legitimnost spoljne politike tako što prepušta Komisiji da donese značajne odluke. Imenovanje ambasadora nije u skladu s principima o kojima se trenutno vodi rasprava i koji uključuju transparentnost, angažovanje država članica, i iznad svega podrazumeva da šefica diplomatije sprovodi takve korake“, napisao je Bilt.

Prema mišljenju švedskog zvaničnika, učešće država članica u procesu pokretanja diplomatskog kora Unije na svim nivoima predstavlja preduslov za stvaranje službe koja će biti u skladu sa evropskim vrednostima. Odgovarajući na kritike, Eštonova je naglasila da je imenovanje ambasadora u SAD učinjeno u skladu s pravilima iz prošle godine, budući da je taj posao trebalo da bude završen tokom 2009. Istovremeno, šefica diplomatije EU kazala je da razume potrebu država članica da dobiju veću ulogu prilikom donošenja tih odluka.

Negativni komentari izrečeni su ovog meseca i na račun prvog predsednika Unije i nekadašnjeg belgisjkog premijera, koji je optužen da se „ponaša kao kralj“, zbog pokušaja da obezbedi podršku evropskih lidera da ekonomski samit bude održan u Palati Egmont, gde je pokojni britanski premijer Evdard Hit potpisao dokumenta o prijemu te države u Evropsku ekonomsku zajednicu, današnju Evropsku uniju. Zbog oštrih kritika Van Rompij odustao je od svoje zamisli, tako da je prvi sastanak kome je predsedavao, od kada je preuzeo kormilo Unije, održan u briselskoj biblioteci Solvej.