Književni opus Vitalija Šentaliskog

Pored čitanja stihova u prevodu Vere Horvat, Vitalij Šentaliski je izneo potresnu priču o svom dugogodišnjem istraživanju književnih arhiva Lubjanke i velikom zločinu koji je izvršen nad ruskom književnošću u vreme Staljinove vladavine. Predstavljajući trilogiju „Vaskrsla reč“, „Iznenađenja Lubjanke“ i „Zločin bez kazne“, u prevodu Nede Nikolić Bobić i Ljubinke Milinčić, autor je govorio o brojnim tragičnim sudbinama ruskih stvaralaca, žrtava represije. Vitalij Šentalinski („prvi pisac koji je dobrovoljno ušao u Lubjanku“, prema duhovitoj opasci Krajuškina, jednog od šefova KGB-a 1988) pripada srednjoj generaciji ruskih pisaca. Objavljivao je priče i pesme, posebno u časopisu Plamičak. Prvi je otvorio književne arhive KGB-a i objavio nepoznate rukopise i materijale o životu i radu Berđajeva, Bulgakova, Mandeljštama, Pasternaka, Cvetajeve, Ane Ahmatove, Tolstoja i drugih. Predsednik je savezne komisije, formirane u vreme Gorbačovljeve „perestrojke“, za nasleđe pisaca, žrtava represije. Već dve decenije, otkada su otvoreni arhivi KGB-a, pisac i pesnik Vitalij Šentalinski traga za nerasvetljenim segmentima sudbina i rukopisa velikih ruskih pisaca hapšenih, uhođenih i pogubljenih za vreme sovjetske vlasti. Sakupljajući tako građu za jednu novu demistifikovanu istoriju ruske književnosti i kulture posle 1917, Šentalinski je u knjizi „Vaskrsla reč“ otvorio dosijea osmorice ruskih pisaca. Pisana kao dnevnička hronika istraživanja u Lubjanki, ali i uzbudljivo špijunsko štivo, knjiga „otkriva priznanje“ Isaka Babelja da je bio francuski špijun, Piljnjaka (japanski), oca Pavla Florenskog ( u kontaktu sa Hitlerom), zatim dnevnik Mihaila Bulgakova, koji je on spalio, dostojanstveno držanje Mandeljštama (ispisao pred islednikom pesmu uperenu protiv Staljina), Kljujeva („mrzim sovjetsku vlast“), rasvetljava misterioznu smrt Gorkog i drugih.

Tolstoj nije represiran kao čovek, već kao pisac. Svi njegovi učenici su istrebljeni jer je njegovo učenje o evoluciji bilo štetno. Bila je represirana njegova kći Aleksandra, i skoro svi zastupnici njegovog učenja. Arhivi KGB-a beleže i nepoznatu hroniku života Mihaila Bulgakova, pesnika Aleksandra Belog i Maksimilijana Vološina, dramaturga Nikolaja Erdmana, filozofa Berđajeva i proterivanja u inostranstvo najumnijih glava Rusije.

Zverske represije protiv miliona ljudi, kažnjenih bez zločina – ostali su zločini bez kazne, tvrdi Šentaliski u trećoj knjizi trilogije iz književnih arhiva KGB-a, pod nazivom „Zločin bez kazne“ u izdanju izdavačke kuće Russika iz Beograda.