Ko je Aleksandar Radić, vojni analitičar koji je među prvima govorio o zvučnom topu?

Radić: „Radio sam u američkoj policiji, upoznao sam se sa funkcionisanjem zvučnog topa, sa efektima, poznajem materiju, susretao sam se s njom. U noći pred 15. mart video sam američku prodavnicu punu materijala Faradej. To je komercijalni naziv materijala koji služi za zaštitu od niskofrekventnih zvučnih talasa. 15. marta sam razgovarao sa ljudima koji su išli u Ćacilend, razgovarao sam sa njima o ratu u Ukrajini, nosili su kišobran. Besmislica je da tu ljudi na taj lepi dan nose kišobran oznake Faradej… Zašto su imali materijal koji pruža zaštitu od dejstva zvučnih talasa?“, pitao je Radić, obrazlažući kako je zaključio da je tzv. zvučni top zaista upotrebljen.
Bravo Radiću, povratili ste mi veru da i u Srbiji ima negoka ko razmišlja empirijski (a ne ideološki). Robert Groseteste: „Sve mora biti podvrgnuto kontroli ‘scientia experimetalis’ koja stoji iznad ‘autoriteta’ “ (!) Savremenici – Roberta Grosetesta (1168–1253) pradede-nauke, kancelara Oksfordskog univerziteta (1215/21) – su Džingis-kan (1158–1227), Sveti Sava (1175-1236), Aleksandar Nevski (1220–1263). Groseteste je već tada uveo indukciju i verifikaciju kao metod dolaženja do istine, greške se moraju popravljeti jer „ponavljanje greške“ treba smatrati „kugom razuma“.