Ko je Lazar Dinić, novinar i aktivista koji je pretučen u Boru?

Dinić je zadobio polom jagodične kost i kontuziju (nagnječenje) malog mozga, a telefon mu je otet.

U istom napadu povređene su i njegovi kolege iz Revolta, Ivan Bjelić i Zorica Popović, koja je zadobila udarce u stomak, kao i nekoliko studenata.

Prema navodima studenata u blokadi, „napadnuti su sekirom, telefoni su im polomljeni, a kamere oduzete“.

Povodom napada, novinarski deo Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) u svom saopštenju ocenio je ponašanje policije nedopustivim i istakao da je Dinić snimao napad na kolegu pre nego što su maskirani batinaši krenuli na njega.

„Bjelića, kojeg je ranije tokom dana privodila policija zbog, kako su naveli, postojanja poternice za njim, napala je grupa nepoznatih osoba udarcima po telu i glavi, što je snimao Dinić, nakon čega su napali i njega. U pokušaju da pobegne, upao je u reku Timok, gde su ga tukli i terali da viče ‘Aca predsednik’. Na prvim snimcima vide se povrede glave kod obojice“, navodi se u saopštenju.

Teško povređeni Bjelić i Dinić su hospitalizovani.

Lazar Dinić je diplomirani kulturolog i student master studija komunikologije, novinar i aktivista. Rođen je u Boru, gde je završio osnovnu i srednju školu. Po završetku srednje škole, 2020. godine seli se u Novi Sad, gde upisuje Filozofski fakultet.

Bavio se novinarstvom u kulturi i fotografijom, a radio je i na brojnim muzičkim i filmskim festivalima. Jedan je od osnivača organizovane grupe STAV i član redakcije Revolt Srbija.

Šira javnost je za Dinićev rad i aktivizam prvi put čula pred veliki protest u Beogradu 15. marta, kada je, zajedno sa jedanaest kolega iz STAV-a i Pokreta slobodnih građana, optužen da sprema državni udar, te se krivično goni za rušenje ustavnog poretka. Iz tog razloga proveo je sedam meseci u pritvoru, iz kojeg je, kako je jednom prilikom ispričao za Danas, dao poslednji ispit.

Detinjstvo je proveo na relaciji Bor – Kruševac, a kao drage uspomene iz tog perioda izdvaja vreme provedeno sa bratom u skejt-parku. U osnovnoj školi igrao je basket, a kasnije su mu u fokus interesovanja došli gitara, bendovi i skejt. Kako je rekao, nije bio „odlikaš“, ali ni loš đak, već posebno zainteresovan za društvene nauke. Studije je započeo „zajedno“ sa koronom.

Prvi protest kog se seća bio je protiv zagađenja, kada se prvi put, sa 15 godina, popeo na bilbord i skinuo veliki poster. Nakon toga su se protesti nizali, jer kako kaže „u ovoj državi, nažalost, uvek ima razloga za protest“. Većinu prijatelja sa kojima i danas stoji na ulici upoznao je preko muzike.

„STAV kao organizacija ne postoji. STAV je oduvek bio ideja. Ideja mladih ljudi o tome u kakvom društvu žele da žive“, izjavio je jednom prilikom za Danas.