Kokičasta pluća kao posledica vejpovanja: Pulmološkinja upozorava na opasnosti od elektronskih cigareta

Istovremeno, krajem prošlog meseca, u Sloveniji je na snagu stupila zabrana prodaje i kupovine elektronskih cigareta s aromama, a za pojedince koji budu prodavali ili nudili zabranjene arome u e-cigaretama predviđene su kazne od 3.000 do 5.000 evra.

Prema objavljenim informacijama, cigarete s aromama, posebno takozvani vejpovi sa slatkim i voćnim ukusima, dovele su do porasta konzumacije među maloletnicima u toj zemlji od čak 200 odsto za samo tri godine.

Sa druge strane, dr Slavica Plavšić, pulmološkinja, objašnjava za Danas da su se u prethodnih 20 godina, na tržištu pojavili novi duvansko-nikotinski proizvodi, koji su konkurentni klasičnim cigaretama.

„Najpoznatije su elektronska cigarete, koje pomoću baterije, tečnost sa nikotinom pretvaraju u paru. Kolokvijalni naziv za konzumiranje elektronskih cigareta je vejp, vejping. Zajednička karakteristika svih sličnih proizvoda je da omogućavaju uživanje nikotina bez sagorevanja duvana i duvanskog dima. Vejpovanje, međutim, ima štetne posledice po zdravlje, a najnoviji slučaj koji se širi društvenim mrežama to jasno pokazuje. Stigla nam je priča o pojavi takozvanih žkokičastihž ili žPop corn plućaž“, objašnjava ona.

Prema njenim rečima, u pitanju je retka i neizlečiva bolest, dijagnostikovana tinejdžerki od 17 godina, koja je poslednje tri godine koristila jednokratni vejp svakodnevno.

Dr Plavšić dodaje da je ta tinejdžerka, Brajana Martin, počela da oseća probleme sa disanjem, gušenje, kašalj, sviranja u grudima, do potpunog gubitka daha.

„Nakon prijema u bolnicu i obavljenih analiza, postavljena je dijagnoza: Bronhiolitis obliterans ili žkokičasta plućaž. Bolest zahvata i oštećuje male disajne puteve-bronhiole, dovodi do njihovog sužavanja i deformacije, kao i deformacije plućnog tkiva koje liči na kokice, pa je bolest tako i dobila ime. Taj kolokvijalni naziv je nastao početkom 2000-ih, kada su radnici u fabrici kokica za mikrotalasnu rernu razvili ovo stanje nakon dugotrajne izloženosti hemijskoj supstanci dijacetilu, koja se koristila za dobijanje puterastog ukusa kokica“, navodi ona.

Dodaje da „kokičasta pluća“ mogu da se razviju i nakon izlaganja drugim toksičnim isparenjima, hemikalijama ili kao komplikacija respiratornih infekcija.

„Ipak najčešće se pominju zbog povezanosti sa vejpovanjem i tu dijagnozu već ima određen broj konzumenata tog nikotinskog proizvoda. Bolest se ne razvija u kratkom vremenskom periodu, ali je taj period mnogo kraći nego kod bolesti koje su uzrokovane klasičnim pušenjem cigareta. Nažalost, specifičan lek za žkokičasta plućaž ne postoji, pa se lečenje sprovodi u smislu ublažavanja tegoba i to kortikosteroidima, najbolje inhalatornim putem. U težim slučajevima pacijenti su doživotno vezani za kiseoničnu terapiju. Ako su promene manje i lokalizovane u ograničenim delovima pluća, moguća je operacija kojom se odstranjuju oboleli delovi pluća. U najtežim slučajevima transplantacija pluća je jedini način da se pomogne oboleloj osobi“, naglašava ona i dodaje:

„Najbolja zaštita je prevencija – izbegavanje izlaganja štetnim hemikalijama, posebno kroz vejp ili na radnim mestima s povećanim rizikom. Ne sadrže sve tečnosti za vejpovanje najopasniju supstancu diacetil, tako da su koncenzusi različitih zemalja još uvek uzdražani u stavu da su vejping i žkokičasta plućaž direktno povezani. Za sada svi preporučuju oprez, a svakako da su potrebne ozbiljne naučne studije koje bi detaljno objasnile fenomen ove teške, neizlečive bolesti, ali bez upliva bogate i moćne duvanske industrije koja ne bira sredstva da bi osvojila što više mladih konzumenata svojih proizvoda.“

Dr Plavšić dodaje da novi nikotinski proizvodi prete da ponište dugogodišnje napore stručnjaka i država da odvrate mlade od pušenja i podignu novu generaciju nepušača.

„U Srbiji postoji čitava paleta različitih elektronskih cigareta. Među mladima su najpopularnije one za jednokratnu upotrebu. Gotovo svaki treći stariji osnovac koristi bar jedan od tih proizvoda. Elektronske cigarete (vejp), učenici najčešće kupuju posle škole, na odmoru, tokom vikenda. Više od 83 odsto njih navodi da ih prilikom kupovine niko ne pita koliko imaju godina. Pre nekoliko godina je sprovedeno istraživanje Udruženja Roditelj u kome je učestvovalo oko 100 roditelja i 60 mladih, uzrasta od 13 do 17 godina, koje je pokazalo da ni roditelji ni deca nemaju dovoljno informacija o ovom problemu, i da nisu informisani o štetnosti ovih proizvoda“, ističe dr Plavšić.

Naglašava da zbog jednostavne upotrebe i raznovrsnih prijatnih aroma mnogo su privlačnije i društveno prihvatljivije od „klasičnih“ cigareta, a njihovo korišćenje je i lakše prikriti.

„Zato mnogi pogrešno misle da su potpuno bezopasne. Elektronske cigarete su ipak veoma štetne po zdravlje i izazivaju čitav niz zdravstvenih problema gotovo isto kao i klasične cigarete, možda čak i više, a svakako u kraćem vremenskom periodu. Vejp može dovesti i do ozbiljnih problema, zapaljenskih procesa na plućima, karcinoma, bolesti kardiovaskularniog sistema, reproduktivnih organa, raznih mentalnih problema. I Svetska zdravstvena organizacije (SZO) je okarakterisala elektronske cigarete štetnim po zdravlje, uprkos tome što ih duvanska industrija reklamira kao manje štetne ili kao sredstvo za odvikavanje od pušenja. Ne postoji neškodljiv duvanski proizvod. Nikotinska zavisnost je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO, a odvikavanje je teško kao što je i od heroina i marihuane. Svi nikotinski proizvodi snažno utiču na funkcije mozga mladih ljudi, koji je u tom periodu u intenzivnom razvoju“, kaže naša sagovornica.

Kako dodaje, Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi i regionu u kojoj je pušenje dozvoljeno u restoranima, kafićima i drugim ugostiteljskim objektima.

„Promet duvanskih proizvoda regulišu tri zakona – Zakon o duvanu, Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Sva tri zakona su zastarela i ne poštuju se. Odlukom Ministarstva zdravlja iz decembra 2023. godine Republička stručna komisija za kontrolu duvana je raspuštena i prestala je da postoji. Neophodno je da se hitno reguliše distribucija i prodaja novih duvanskih i nikotinskih proizvoda čija je primena, naročito kod mladih u pravoj ekspanziji, a ovi proizvodi se mogu kupiti bukvalno na svakom kiosku pored škole.

Nažalost, svaka preventiva u Srbiji je izgleda nemoguća misija“, priča dr Plavšić.

Prema njenim rečima, u međuvremenu, na drugom kraju sveta, na Novom Zelandu, parlament je usvojio zakon za postepeno ukidanje pušenja, uvođenjem zabrane mladima da ih kupuju.

„Po tom zakonu, cigarete ne smeju da se prodaju osobama rođenim od 1. januara 2009. godine ili kasnije. Novim zakonom se smanjuje i broj prodavnica duvana, i smanjuje se dozvoljena količina nikotina u duvanu koji se puši. Ne postoji dobar razlog da se dozvoli prodaja proizvoda koji ubija polovinu ljudi koji ga koriste“, citira dr Plavšić novozeelamdsku pomoćnica ministra zdravlja.

Novi Zeland, kako kaže, već ima jednu od najnižih stopa pušača, oko osam odsto, a pooštravanje zakona ima za cilj da zemlja bude „slobodna od pušenja i bez duvanskog dima“ .

„Novi Zeland je jedna od najudaljenijih država od naše zemlje i bukvalno je na drugom kraju sveta. Koliko će još puta planeta Zemlja da se okrene oko sunca dok Srbija ne postane uređena i normalna država“, na kraju pita dr Plavšić.

Posledice pušenja kod mladih

Kako objašnjava dr Slavica Plavšić, posledice koje se ispoljavaju kod mladih su smanjena koncentracija i moć zapažanja, nekontrolisani impulsi, smanjena sposobnost učenja i pamćenja,
opasnost od mentalnih oboljenja i brzo stvaranje zavisnosti.