Kon: Nemoguće predvideti kakva će situacija biti za Novu godinu (VIDEO) 1Foto: BETAPHOTO/MILAN OBRADOVIĆ/DS

Od bilo koga, a pogotovo od epidemiologa, očekivati da sada tačno kaže šta će biti za šest nedelja je jednostavno nemoguće.

Svakako ćemo pratiti situaciju, pa dati neke opšte stavove, a opšti stav je da to nije korisno ili pametno u ovom trenutku planirati. Sa druge strane, ako sve to bude moglo da se sprovede, mora biti kontrolisano upravo ovako kao kovid propusnice, nešto slično, ali nešto što je izvodljivo, što je pitanje za neke druge ljude koji organizuju i prihvataju nešto tako da rade, istakao je epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon, odgovarajući na pitanje da li podržava organizovane dočeke Nove godine.

Autorka podkasta Danasa Ljiljana Bukvić ugostila je Predraga Kona, sa kojim je razgovarala o tome da li nas čeka novi veliki talas i da li ćemo treće proleće dočekati sa pandemijom.

Na pitanje šta će na predstojećoj sednici Kriznog štaba predložiti, budući da su već zakazani pojedini događaji i proslave, poput dočeka Nove Godine, Kon je rekao da je planiranje takvih okupljanja vrlo osetljivo pitanje i da su članovi štaba potpuno svesni toga.

Iako trenutno imamo neku vrstu zatišja koje je, kako Kon kaže, rezultat kovid propusnica i školskog raspusta, postoji bojazan da će se situacija u narednih 10 dana pogoršati, budući da deca od ponedeljka kreću u školu i da se zemlje Zapadne Evrope ponovo potpuno zatvaraju, odnosno uvode lokdaun.

– Svakako smo i dalje u vanrednoj situaciji jer je broj od 3.000 zaraženih dnevno veoma visok i još uvek imamo vrlo teške slučajeve u bolnicama. Imamo onoliko prijema koliko i otpusta, a možda čak i više otpusta, pa se sa te strane oseća nešto manji pritisak i nije više katastrofalna situacija, ali vanredna i dalje jeste. Sledeće nedelje će se preći na potpuno otvorenu nastavu u školama, te se ponovo može očekivati povećanje tog broja, istakao je Kon.

Uzimajući u obzir da se praznici bliže, do novog talasa može doći i zbog većih okupljanja.

– Zbog ponovnog funkionisanja škola će se u narednih nekoliko nedelja zaustaviti taj pad i počeće polako da se usporava. Pored toga, imamo i druge epidemiološki nepovoljne događaje, odnosno praznike, te može opet da dođe do postupnog porasta. Ja ovog puta nisam toliki pesimista, ali svakako treba sačekati i videti. U svakom slučaju, treba da iskoristimo ovaj predah u smislu prijema u bolnice i da se što više vakcinišemo, dodao je Kon.

Kon je naglasio i da se mišljenje medicinskog dela Kriznog štaba uvažava, iako se ponekad čini da to nije slučaj, te da kovid propusnice 24 sata predstavljaju apsolutni minimum, jer mogu značajno smanjiti mogućnost da dođe do zaražavanja.

– Smatramo da je apsolutni minimum tih 24 sata kovid propusnica, prvenstveno mi epidemiolozi, a imamo i podršku kompletnog medicinskog dela Kriznog štaba. Jasno je da je taj ugao gledanja daleko rigorozniji i oštriji, ali ja moram da kažem da se on uvažava bez obzira na to što možda to tako ne izgleda. U detalje nam se objašnjava zašto neke stvari ne mogu. U svakom slučaju, kovid propusnice treba uvesti i u drugim objektima, sportu, kulturi, odnosno svuda gde postoji mogućnost da dođe do zaražavanja da bi se rizik spustio na što manji nivo. Taj rizik se ne može isključiti potpuno, jer imamo situaciju da se zaražavaju i vakcinisani, što je činjenica, ali ako, recimo, sede za stolom isključivo vakcinisani, taj rizik je nekoliko puta manji. Kada je neko sveže vakcinisan i primio treću dozu, onda je rizik zaista potpuno spušten.

Kako Predrag Kon kaže, sasvim je normalno što postoje različiti uglovi gledanja u Kriznom štabu i nerealno je očekivati da u ovakvoj situaciji postoji potpuna saglasnost.

– Sećam se da su nas još na samom početku kritikovali kako ne sprovodimo mere, a mi sve vreme tražimo određene mere. Ne izlazimo u javnost sa pričom šta se dešava na sednicama Kriznog štaba da ne bi bilo da smo disonantni i da bi odluke bile jasne. Najviše kritikuju medicinski deo i onda postavljaju zahteve koje smo mi uveliko postavljali na Kriznom štabu. Ništa novo od predloga, ali baš ništa novo, nisam čuo od ljudi iz struke koji su kritično nastrojeni, a da prethodno nije bilo na Kriznom štabu. Nerealno je očekivati da u jednoj ovako ozbiljnoj situaciji, koja povlači i socijalne, ekonomske, političke, pravne, etičke, moralne, medicinske a posebno epidemiološke i infektološke kriterijume, postoji totalna saglasnost. U ovoj konstelaciji, ovako kako postoji Krizni štab, on jednostavno mora da ima uglove gledanja, te mislim da će vremenom da se iskristališe da to nije toliko drastično loše kao što mnogi misle.

Osvrnuo se i na zablude koje dominiraju sve vreme tokom pandemije, pre svega u vezi vakcinacije, naglašavajući da nepoverenje u vakcine potiče od neznanja.

– Kažu ljudi da je to što su vakcine napravljene za godinu dana jako kratko. Prvo, treba reći da se korona virus u ovom obliku prenošenja i očekivanja da može da izazove pandemiju javio još 2002. i 2003. godine, odnosno SARS-CoV-1, a ovo je SARS-CoV-2. Dakle, nije prvi put da se pojavio. Pojavio se i MERS-CoV 2012. godine. Ljudima mora da bude jasno da su se iz svih tih virusa razvile vakcine koje nikada nisu upotrebljene, jer su u međuvremenu virus ugasio. Prema tome, itekako je bilo rada na tome. Unapred se razmišljalo šta bi moglo da bude izazivač neke pandemije. Imate i one koji u tom teoretisanju zavere kažu da se unapred znalo koji je virus, pa su ga napravili i pustili, pa sad prave kobajagi vakcine itd. Sve u svemu, ljudska mašta može svašta, zaključio je Predrag Kon.

Na pitanje da li su kovid propusnice naterale mlade ljude da se vakcinišu, rekao je da je uvođenje propusnica nesumnjivo doprinelo tome da se mladi odluče za vakcinaciju.

– To ide prilično sporo, ali se udvostručio broj, čak je dva i po puta veća vakcinacija mladih u poslednjih desetak dana. Međutim, to ide jako sporo, a bili smo među najboljima u Evropi, bili smo drugi u jednom momentu, istakao je on.

Kada je u pitanju četvrta doza vakcine, naglasio je da mi već imamo tu dozu za one koji su imunokompromitovani.

– Osobe koje su transplantirane, dijabetičari (insulin zavisni), ili koje su na hemodijalizi, kao i sve osobe na zračenju treba da prime treću dozu odmah nakon druge, odnosno 28 dana posle druge. Oni nema šta da čekaju i pet meseci posle te treće doze primaju četvrtu. Dakle, mi za te ljude već imamo četvrtu dozu u okviru stručno-metodološkog uputstva i to je sada deseta verzija uputstva u vezi imunizacije. Što se tiče ostalih, oni primaju treću dozu četiri meseca posle Sinofarm vakcine, a pet meseci posle svih ostalih, odnosno spustili smo sa onih šest meseci koliko je u početku bilo. Nije lako ljudima to da prate, a nije ni nama lako, jer neprekidno se menjaju saznanja i to je jedan dinamičan proces. S druge strane, ne možemo ni da čekamo da dobijemo sve do tančina odrađene informacije, jer onda će čitav događaj da prođe dok mi donesemo odluku. Kada kažem „mi“ ne mislim na Krizni štab, već na Nacionalni komitet za imunizaciju.

Što se tiče teme ustavnosti kovid propusnica, Kon je istakao da društvo kao celina treba odgovori na to pitanje.

– Kada se govori o kovid propusnicama i slobodama, to su paramedicinske stvari gde i etičari i pravnici itakako imaju svoje mesto, te treba društvo čitavo da da odgovor na to pitanje. Mi možemo da dajemo odgovor onako kako smo naučili i u zakonu je to regulisano, ali ako neko i mimo zakona tvrdi da je nešto protivustavno, onda vam veže ruke.

Na pitanje da li će doći do toga da moramo svake naredne godine da primamo po dve doze vakcine, dodaje da to ne može niko da kaže ili predvidi.

– Nije loše da se razmišlja o tome, jer šta i da se desi tako nešto? Neuporedivo je bolje da budemo pripremljeni za tako nešto, nego da posle od toga pravimo dramu. Kada je u pitanju treća doza i to koliku će ona dati zaštitu, to ćemo tek videti. Da li će to biti šest, ili osam, ili 12 meseci, videćemo. Moguće je očekivati za neke vakcine da će biti dva puta godišnje neko vreme, odnosno ne znači da će to biti trajno biti. Sve se to radi privremeno dok se ne spusti aktivnost virusa, dok ne vidimo da on prolazi kroz vakcinisane. Dakle, kada se aktivnost virusa spusti, onda će zaražavanje biti daleko manje i ispoljavanje bolesti će biti manje.

Kon je takođe istakao da očekivanja, nadanja i verovanja da će virus jednostavno nestati polako gube realnost.

– Ovaj virus je opstao i on će opstati na planeti, ali jednostavno ćemo se mi saživeti sa tim virusom, naučiti da se štitimo i da živimo sa njim. Mada, nakon nekog vremena neće to biti ovako kako je sada.

Kada je u pitanju vakcinacija mlađe dece u Srbiji, Kon je rekao da smtra da treba i dečija populacija da se vakciniše.

– Ljudi verovatno pamte da sam insistirao na tome da se deca vakcinišu i da sam jasno želeo da pokažem da je odluka roditelja da decu ne vakcinišu pogrešna. To nije samo pitanje mog ubeđenja, nego je to teoretska stvar. Imate u osnovnim i srednjim školama preko 800.000 dece, pa ako tu računate oko 100.000 zaposlenih u prosveti, dolazite do cifre od oko 900.000 ili 950.000 ljudi koji su stalno u zatvorenom prostoru. Oni bi trebalo da budu zaštićeni. Imali smo smrtne slučajeve, kao i ozbiljna obolevanja kod dece. Samo tri odsto vakcinisane dečije populacije je nešto zbog čega treba da se preispitamo u najmanju ruku.

Takođe je istakao da uvođenje potpunog lokdauna i obavezne vakcinacije, koje je nedavno najavila Australija, predstavlja „slamku spasa“ kada je sistem u opasnosti da potpuno propadne.

– Mi nismo do toga došli i mislim da mi to nećemo imati, a iskreno se i nadam da to neće biti tema. Mi smo zaražavanjem ipak došli do nekog imuniteta, nažalost, jer bi bilo bolje da smo se na leto svi vakcinisali. Oko 46 odsto starijih od 18 godina je samo vakcinisano i to nije dovoljno. Zanimljivo je da oni koji prime vakcinu imaju veći nivo zaštite nego oni koji su imali prirodnu infekciju. Dakle, prirodna infekcija ne garantuje imunitet, to je velika varka. I mi epidemiolozi smo očekivali da će da obezbedi imunitet, ali ovo je virus koji se dovoljno brzo menja da zaobilazi taj imunitet. Istina, izaziva blaže infekcije, blaže kliničke slike, ali i dalje cirkuliše. Koji je njegov potencijal da se i dalje menja, da li je on sada došao do neke granice, to ne znamo. Imamo Afriku koja će ostati nevakcinisana, ili nedovoljno vakcinisana, gde će uvek moći virus da se promeni. Svaka zemlja je specifična. Isto važi i za ovaj naš prostor, gde nismo postigli određeni nivo zaštite, pa i tu može nešto da se desi, može neka srpska varijanta da se pojavi.

Na pitanje kakvo će nam biti proleće, Kon je zaključio da je to nemoguće sada reći, jer mogu samo dve nedelje unapred otprilike da pretpostave šta će se desiti.

– Ne možete znati šta će se desiti sa virusom. Ne možete znati kakvo će biti ponašanje naših građana za Svetog Nikolu, na primer, ili kako će biti ponašanje za Novu Godinu. Ali poruka je da ljudi treba da se vakcinišu i da smanje bilo kakvu mogućnost teških ishoda. Kada se ljudi vakcinišu, manja je mogućnost da se virus prenese. Videćemo na proleće gde smo tačno. Ja se nadam da će biti bolje, čak sam i veći optimista od mnogih drugih, iako obično nisam optimista, zaključio je Predrag Kon.

Opširnije o ovoj temi slušajte u Danasovom podkastu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.