Kosovo ne odustaje od restauracije kuće Džafera Deve

Dan nakon odluke EU i UNDP da otkažu projekat vredan oko 300,000 evra restauracije kuće Džafere Deve, za kojeg već više strana ističe njegovu ulogu kao nacističkog kolaboracioniste, kosovski ministar za kulturu, koji se i dalje zalaže za zaštitu njegove oronule kuće kao objekta od posebnog značaja, održao je danas konferenciju za medije u Prištini.

I danas je optužio Srbiju za izvor „ujdurme“. „Debata poslednjih dana vodi poreklo iz Srbije“, rekao je Čeku.

Odluka međunarodnih agencija da otkažu projekat stigla je nakon afere koja se otvorila kada su se inicijalno one krajem prošle nedelje pohvalile time da će zajedno sa kosovskim ministarstvom za kulturu restaurirati „najzadivljujuće mesto nasleđa – kuću Džafera Deve“, da bi potom srpski istoričari javnosti ukazali na to da se radi o istaknutoj figuri Vermahta.

Pranje istorije

EU i UNDP su se ubrzo i ogradili – da su „zabrinuti zbog kontroverzi“ oko ove kuće, te da „rade na alternativama“, ali se sve zahuktalo nakon što se oglasilo nemački ambasador u Prištini.

„Nema pranja istorije! Nemojte da izvrćete istinu o holokaustu ili o ratnim zločinima koji su počinili nacisti i lokalni kolaboracionisti“, poručio je Jorn Rode, uz naglasak da je „veoma zabrinut“. Iste poruke uputila je potom i izvestiteljka za Kosovo, Viola fon Kramon.

To je pokrenulo lavinu negativnih komentara u albanskoj javnosti. Nemačkom ambasadoru od javnih ličnosti su posebno zamerili bivši kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli koji je istakao pozitivnu ulogu Deve, kao i antropološkinja sa Kembridža, albanskog porekla Nora Veler. Ona je prvo poručila da nemački ambasador nije dobro informisan, da bi u sinoćnjem gostovanju na KTV direktno optužila ambasadora da je načinio štetu, tako što je netačno povezao restauraciju kuće sa lažnim optužbama da Kosovo negira holokaust.

Čeku: Deo kolektivnog sećanja Mitrovice

Sada je na konferenciji za medije, Čeku naglasio da je svrha rasprave koja je „pokrenuta iz Srbije“ bila upravo „širenje laži da je Kosovo poricalo holokaust, što je srpska izmišljotina“.

„Čak i sadašnje činjenice, ne samo istorijske, opovrgavaju ovaj apsurdni i opasni narativ Srbije. Zaštićeni spomenik, koji se na našoj listi kulturnog nasleđa formalno pojavljuje pod nazivom ‘Kuća Džafera Deve’, spomenik je u javnom vlasništvu.  I po tipologiji gradnje jedan je od prvih primera na Kosovu prelaska na modernu evropsku arhitekturu. Deo je kolektivnog sećanja žitelja Mitrovice i u lošem je stanju. Dakle, potrebna je restauracija. Ona je oštećena u požaru 2015. godine, dok je poslednja intervencija u ime odbrane bila 2018. godine. Moramo da završimo ovaj posao započet pre nekoliko godina“. 

On je ovo inače kazao po drugi put od juče kada se u pokušaju da sačuva projekat, posredno ogradio da kuće Džafera Deve „ne mora po svaku cenu da zadrži ovo ime“, a akcenat stavio njenu arhitektonsku vrednost.

„Dakle, mi ne radimo ništa osim obnavljanja spomenika, mi štitimo naše kulturno nasleđe i ne rehabilitujemo priču o Džaferu Devi ili bilo kojoj drugoj ličnosti“, dodao je danas ministar i pozvao sve na razmišljanje i racionalnost: „Profesionalni argumenti moraju pobediti emocije trenutka. Izvori pogrešne debate nisu unutar Kosova. Svako može da odustane, ali mi kao ministarstvo ne možemo da odustanemo od zaštite kulturnog nasleđa jer nemamo pravo na to.“

Ko je Džafer Deva 

Od kada je pod lupu šire javnosti došla informacija o tome ko je bio Džafer Deva, u kosovskoj javnosti pored opšteg tumačenja o njegovoj pozitivnoj i zaslužnoj ulozi u albanskoj istoriji, naglasak je sada ipak sve veći i na to da kuća „ne sme da strada zbog politike“, te da se radi (isključivo) o njenoj velikoj vrednosti kao arhitektonskom i istorijskom kulturnom dobru.

Tako je nakon požara 2015, a koji je danas spomenuo Čeku, Koha pisala za Džafera Devu da se radi o jednoj od „najprominentnijoj ličnosti ovog regiona“, dok je TV Mitrovica navela da se radi o „jednom od najvećih intelektualaca na Kosovu i Albaniji“, a i Kallxo je 2018, u najavi restauracije kuće, takođe potvrdio da se radi o „jednoj od najistaknutijih ličnosti“ tog kraja.

„Džafer Deva je igrao ključnu ulogu u periodu od 1941. do 1944, u organizovanju i zaštiti albanskog naroda. Duže vreme je držao ključne pozicije – gradonačelnik Mitrovice i ministar unutrašnjih poslova u albanskoj vladi (1943-44). Posle rata proteran je i emigrirao u Ameriku gde je i umro“, pisala je Koha 2015.

Da je Džafer Deva istaknuta ličnost albanske istorije koja je zadužila albanski narod, ne svedoče samo knjige i mediji, već i same ulice. Tako smo današnjom šetnjom Južnom Mitrovicom, bez posebnog istraživanja, uočili u samom centru mural Džafera Deve, uz još jednu ličnost čiji lik i delo vuku kontraverze iz vremena Drugog svetskog rata – Redžep Mitrovica.