Kovid bolnica Kruševac: Fonet/ InstagramKovid bolnica u Kruševcu, za čiju izgradnju i opremanje je po dostupnim podacima u vreme epidemije korona virusa izdvojeno više od 47 miliona evra, od maja ove godine nema nijednog pacijenta, a 555 zaposlenih na neodređeno vreme uredno prima platu, saopštili su pouzdani izvori Danasa.
Naš medij je ovim povodom prosledio pitanja Univerzitetskom kliničkom centru Niš, kojem je ta Kovid bolnica pripala na upravljanje, kao i Ministarstvu zdravlja, ali do objavljivanja ovog teksta odgovori nisu stigli.
“Poslednji pacijent Kovid bolnice u Kruševcu napustio ju je oko 1. maja i od tada pacijenata nema. Zaposleni su od tada ‘dolazili na posao’, na kojem praktično nisu radili već ‘ubijali vreme’, pa su posle toga otišli na godišnji odmor, iako deo radnika po Zakonu mora da ostane na poslu. Ali, sve vreme uredno su primali zarade“, kažu dobro informisani izvori Danasa.
Prema rečima naših sagovornika, kruševačka Kovid bolnica je tokom maja navodno čišćena, sterilisana i konzervirana, mada za takav posao ni izbliza nije bio potreban čitav mesec. Zaposleni su dolazili na posao, pojedini su, kako kažu, i radili “na održavanju opreme”, a potom su skoro svi otišli na godišnji odmor.
Izvori našeg medija kazali su da su direktor niškog UKC dr Zoran Perišić i koordinator kruševačke Kovid bolnice dr Boris Đinđić navodno “samoinicijativno” odlučili da deo zaposlenih u Kruševcu pređe da radi u UKC, ali da to nije naišlo na odobravanje Ministarstva, a ni zaposlenih.
Predstavnici Ministarstva i Instituta Batut su navodno prošlog meseca obišli ovu Kovid bolnicu, ali odluke o njenoj daljoj “sudbini” još nema.
U poslednjem informatoru o radu UKC Niš navedeno je da je u Kovid bolnici Kruševac, koja je “organizacioni deo” niške ustanove, zaposleno na neodređeno vreme 555 zdravstvenih radnika. Od tog broja njih 116 su lekari, sedmoro su farmaceuti, jedan je zdravstveni saradnik, a 431 su medicinske sestre i tehničari, od kojih 21 sa višom stručnom spremom.
Naši sagovornici, međutim, kažu da je stanje “na terenu” nešto drugačije, te da je u UKC Niš formalno zaposleno oko 350 lekara i medicinskih sestara i tehničara sa srednjom i višom stručnom spremom. “Ostatak” čini pomoćno osoblje, koje je direktno zaposleno u kruševačkoj Kovid bolnici.
Od otvaranja Kovid bolnice u Kruševcu, u decembru 2020. godine, sa 500 postelja poluintenzivne i intenzivne nege, u javnosti su se mogle čuti primedbe da je njena izgradnja besmislena, jer se na manje od stotinu kilometara nalazi niški UNK Niš, sa značajnim kapacitetima, i u starom i u novom delu. Neki od kritičara su predlagali da se takva bolnica izgradi u Nišu.
“Onaj ko je odlučio da se u vreme epidemije nova Kovid bolnica izgradi u Kruševcu a ne u Nišu naneo je ogromnu štetu zdravstvenom sistemu Srbije. Posledica takve odluke je i ogromna materijalna šteta po budžet, odnosno građane Srbije, pošto su novozaposleni potpisivali ugovore o radu sa niškim UKC, i bili uglavnom iz Niša, pa su im plaćani troškovi puta i smeštaja, koji su veliki. Danas ne znamo šta će biti sa tom bolnicom, čak se pominje njena konzervacija do sledeće epidemije. Sve to je skandalozno”, kaže za Danas dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju i transplantaciju UKC Niš, inače kritičar izgradnje ove kovid bolnice.
On ocenjuje da je kovid bolnica za južni deo Srbije- ukoliko je već postojala potreba za njom- trebalo da bude izgrađena u Nišu. Po prestanku epidemije, ona je mogla da postane bolnica sekundarnog tipa, pošto Niš, iako veliki grad, nema takvu bolnicu, već samo Dom zdravlja, kao primarnu i UKC, kao tercijarnu zdravstvenu ustanovu.
“Ne znam ko je i zašto odlučio da se takva bolnica gradi u Kruševcu. Ali, postavljam pitanje: zašto kovid bolnica u Novom Sadu nije napravljena stotinak kilometara dalje, u Vrbasu, a kovid bolnica u Batajnici nije nikla na istoj udaljenosti, u Šapcu ili Požarevcu? Zašto jedan princip važi za Beograd i Novi Sad, a drugi za Niš”, pita dr Milić.
Prema dostupnim podacima, izgradnja kovid bolnice u Kruševcu koštala je 37,7 miliona evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem 2020. kazao da je oprema koštala još 9,5 miliona evra, hvaleći se kako su nabavljena dva stabilna i četiri pokretna rentgena, šest aparata za dijalizu, stabilni i pokretni EKG aparati, više od 150 respiratora, operaciona i angio sala, kao i druga oprema.
Tri kovid bolnice u Srbiji- u Kruševcu, Novom Sadu i Batajnici izgrađene su, inače, na prilično netransparentan način. Država je za njihovu gradnju, po javnim podacima, potrošila ukupno oko 130 miliona evra. Gradnja je finansirana iz budžeta Ministarstva odbrane, a za opremanje je bilo zaduženo Ministarstvo zdravlja.
Konkurencije prilikom izbora izvođača gotovo da nije ni bilo. Raspisana su tri tendera, bez objavljivanja javnog poziva, kao pregovarački postupci, što znači da su ponudu mogle da daju samo firme koje su bile pozvane.
Poslove izgradnje u sva tri slučaja dobile su iste firme- Termomont iz Beograda, Teming Electrotechnology iz Niša i Saša Milosavljević PR BP Consulting iz Kruševca.
Isti konzorcijum je nešto kasnije dobio i posao izgradnje Fabrike vakcina Sinofarm u Beogradu, koja je, po pisanju medija, koštala najmanje 47 miliona evra, a još uvek ne radi i “guta” je korov.
Šta su Ministarstvo i UKC Niš prećutali Danasu
Ministarstvo zdravlja još nije odgovorilo na pitanja Danasa koliko je ukupno medicinskog i nemedicinskog osoblja koje radi u Kovid bolnici u Kruševcu formalno zaposleno u UKC Niš a koliko u kovid bolnici, od kada u Kovid bolnici nema pacijenata, koliki je ukupni iznos sredstava koji su primili zaposleni u toj bolnici od maja do danas, da li je UKC tražio da se radnici Kovid bolnice raspodele za potrebe niške ustanove i šta je bio odgovor Ministarstva.
I UKC Niš je javnosti uskratio odgovore na slična pitanja, koja su mu prosleđena pre četiri dana.
Ministarstvu i UKC-u smo nakon toga pitanja uputili i po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.
Kruševačku bolnicu pratili i podaci o najvećoj smrtnosti i propustima
Kovid bolnica u Kruševcu je, po zvaničnim podacima, zdravstvena ustanova sa najvećom smrtnošću kovid pacijenata u Srbiji u drugoj polovini 2021, a UKC Niš, u čijoj je ona nadležnosti, ovaj ozbiljni problem “rešio” je tako što je u septembru te godine- prestao da objavljuje podatke o umrlima, što je svakodnevno činio mesecima unazad.
Naprasno prećutkivanje podataka o umrlima pratilo je lakonsko objašnjenje uprave UKC da se u Kruševcu leče najteži kovid pacijenti sa juga Srbije, te je veća smrtnost “očekivana i uobičajena”.
Uprava je negirala i primedbe dela pacijenata, pa i samih zdravstvenih radnika, da je kvalitet lečenja u kruševačkoj bolnici niži zbog manjka kvalitetnih stručnjaka, a viška mladih i neiskusnih medicinara, koji su u to vreme dobili posao i nazivani herojima borbe protiv kovida.
Kruševačku bolnicu je tog meseca potresao i dodatni incident- u jedinici intenzivne nege dezinficijens je dospeo u respirator, zbog čega su u delu javnosti i na socijalnim mrežama bili učestali zahtevi za detaljnom i nezavisnom proverom rada te ustanove.
Uprava UKC je tvrdila da štetnih posledica po pacijente nije bilo.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
