Kovid, rat u Ukrajini i lažne vesti: Primeri lošeg uticaja na društvo širenjem dezinfomacija 1Foto: Danas/ B. Cvejić

Novinarstvo i mediji su se u poslednje dve godine tokom pandemije korona virusa suočili sa novim izazovima, imajući u vidu broj dezinformacija koje su se pojavljivale u vezi s ovim virusom.

To su danas ocenili govornici panela “Smrt činjenica” u okviru Weekend Media Festivala u Rovinju.

Glavni urednik zagrebačkog Večernjeg lista Dražen Klarić posmatrajući period od devedesetih godina fo danas ocenio je da ovo što se dešava u vezi sa koronom pokazalo sve slabosti medija, ali i onih s druge strane medije, misleći na društvo, medicinu i sve ostale oblasti.

“Tokom 25 godina svoje karijere nisam verovao da ćemo angažovati toliko lekare i stručnjake da bi objasnili da korona zaista postoji i da je ozbiljna. Sve to zbog velikog broja prenosilaca suprotnih informacija”, istakao je Klarić.

Direktorka informativnog programa hrvatske Nova TV Ksenija Kardum navela je da su se mediji tokom pandemije susreli sa novim profesionalnim izazovima koji nisu bili poznati ranije.

“Imali smo problem sa ‘drugom stranom’ koju moramo imati uvek u profesionalnim medijima. Sada smo se suočili sa izazovom kako dati prostor toj drugoj strani koja širi nešto što ne doprinosi javnom dobru i interesu”, naglasila je Kardum.

Profesorka Fakulteta političkih nauka Marijana Grbeša objasnjla je da postoji više vrsta onoga što nazivamo lažnim vestima.

Tu su prvo lažne vesti koje fingiraju izgled vesti mainstream medija, potom misinformacije kao nenamerne greške i dezinformacije što je nenamerno širenne pogrešnih informacija.

Kao loše primere, navele je vesti o hospitalizovanju gradjana koji su primili vakcine protiv kovida što se ispostavilo netačnim.

“Istraživanja su pokazala da 50 odsto ljudi u Hrvatskoj veruje da su virusi proizvedeni u vladinim laboratorijama. Na isto pitanje, na primer, u Danskoj i Švedskoj manje od 10 odsto veruje u to. To je posledica nepoverenja u institucije, pre svega političke, koje je u Hrvatskoj ispod proseka EU. Takodje, i poverenje u medije je veoma nisko i kreće se izmedju 28 i 38 odsto, u zavisnosti od različitih merenja. Poverenje u medije je nisko zbog načina prezentacije vesti koji su uglavnom senzacionalistički i negatvni”, objasnila je Grbeša.

Rukovodilac predstavništva Evropske komisije u Hrvatskoj Ognian Zlatev istakao je da su pored dezinformacija o korona virusu poslednjih meseci raširene i dezinormacije u vezi sa ruskom invazijom na Ukrajinu.

“To su primeri lošeg uticaja na društvo širenjem dezinformacija”, zaključio je Zlatev.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.