Pandemija nije gotova i njen završetak nije ni na vidiku. Svetska zdravstvena organizacija navodi da pandemija i neće biti gotova dok bar 70 odsto populacije ne bude vakcinisano. Zato je važno kako će se dalje u Srbiji odvijati upravljanje pandemijom i kakvu će ulogu u tome imati Krizni štab, rečeno je danas na konferenciji za medije koju su organizovali Beogradski centar za bezbednosnu politiku i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije, pod nazivom „Kovidokratija – dve godine kasnije“.
Kako su naveli organizatori, konferencija se održava u vreme kada broj zaraženih raste širom sveta.
-U Srbiji je u jeku izborne kampanje i rata u Ukrajini pandemija više nije tema kojoj se posvećuje dovoljno pažnje javnosti. Taj podatak dodatno zabrinjava ako imamo u vidu činjenicu da je Srbija u vrhu liste država sa najvećim brojem umrlih po broju stanovnika i da je u prethodnoj godini preminulo oko 18 odsto više građana nego u 2020. godini, kada je pandemija počela. Mogući naredni talas pandemije Srbija iščekuje u periodu u kome slede izbori, konstituisanje novog saziva Narodne Skupštine i formiranje nove Vlade – odnosno bez funkcionalnih institucija koje bi trebalo da upravljaju krizom – istakli su organizatori.
Na konferenciji na kojoj su govorili Srđan Hercigonja, viši istraživač BCPB-a, i Milja Dimitrijević, iz SLFS-a, čulo se da se postavlja pitanje kako će Krizni štab, kao telo koje je određeno da upravlja pandemijom, funkcionisati nakon izbor dok se ne formira nova vlada, s obzirom na to da su članovi KŠ i ministri, što faktički znači da Krizni štab neće postojati sve dok se ne formira vlada.
Istovremeno, istaknuto je i da postojanje Kriznog štaba do skoro nije ni bilo predviđeno zakonom i da bi najbolje rešenje bilo da se vođenje pandemije dodeli Republičkoj stručnoj komisiji za zarazne bolesti, kao telu koje i zakon određuje za ovakve situacije.
-Za razliku od Kriznog štaba, Republička komisija je stalno telo, čije funkcionisanje ne zavisi od političkih promena i izbora, i ona treba da se sastoji od stručnjaka, tako da tu ne bismo mogli da slušamo o političkom delu. Nova vlada zaista bi trebalo da primeni Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i formira Republičku stručnu komisiju – kazala je Dimitrijević.
Ona se takođe osvrnula i na ulaganja u zdravstvo poslednjih dve godine, rekavši da je forma (zgrade) bez suštine (kadra koji bi radio) ništa ne znači.
-Zato je važna dobra kadrovska politika, ulaganje u kadar, obezbeđivanje i odobrenje specijalizacija. Nama je prosečna starost lekara specijaliste 55 godina – kazala je Dimitrijević.
Ona je istakla i da je u poslednje vreme zaposleno dosta zdravstvenih radnik, što je pohvalno, ali i da je dobar deo njih zaposlen sa ugovorima na određeno, što je pogrešno, jer postiče nesigurnost i prekarni rad među medicinarima.
Na drugoj strani, Srđan Hercigonja se osvrnuo na raširenost teorija zavere i zabluda o kovidu. On je podsetio na podatak iz istraživanja BCBP-a iz septembra prošle godine po kome 18 odsto građana ne veruje da kovid postoji, a njih 24 odsto navodi da se nije, niti će se vakcinisati.
-To je posledica zabluda, lažnih vesti, teorija zavere koje šire i pojedini lekari poput dr Nestorovića i na nacionalnim frekvencijama – naveo je Hercegonja.
On je kazao i da su pet najčešćih zabluda o kovidu 19 da je vakcina prebrzo napravljena, da se od nje razboljeva i umire, da vakcina izaziva sterilitet, da virus nije izolovan i na kraju da je ljudsko pravo da se osoba ne vakciniše.
-Prava mogu da se ograniče tokom pandemije da bi se zaštitila prava drugih odnosno ljudski životi – podsetio je istraživač BCBP-a.
Konferencija je organizovana u okviru projekta „Upravljanje pandemijom – naučene lekcije za sigurniju budućnost”, koji se sprovodi u okviru projekta Beogradske otvorene škole „Dijalog promena”, uz finansijsku podršku Evropske unije.
Konačni izveštaj o upravljanju pandemijom biće predstavljen u junu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
